Nije kriv za genocid

Momčilo Krajišnik (61), bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, osuđen je juče u Haškom tribunalu na 27 godina zatvora pošto je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti, ali je oslobođen krivice za genocid. Sudije su procenile da je Krajišnik imao "ključnu ulogu" u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je osnovni cilj bila deportacija i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata sa teritorija BiH koje je rukovodstvo Srba smatralo svojim.
"Opšti cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio je da se etnički prekomponuju teritorije koje je odredilo rukovodstvo bosanskih Srba drastičnim smanjivanjem procenta bosanskih Muslimana i Hrvata putem proterivanja... Gospodin Krajišnik dao je zeleno svetlo za početak programa proterivanja tokom sednice Skupštine bosanskih Srba kada je pozvao na, citiram: ′provodeći ono što smo se dogovorili, etničku podelu na terenu′", rekao je sudija Ori.

Krajišnik je, prema presudi, doprinos zločinačkom poduhvatu dao tako što je pomagao uspostavljanje i održavanje "stranačkih i državnih struktura Srpske demokratske stranke kao instrumenata počinjenja zločina". Uz to, on je, kao predsednik parlamenta, "blagonaklono gledao na izražavanje nacionalne mržnje i podsticanje straha u Skupštini bosanskih Srba".

Krajišniku je uzeto za zlo to što je "imao ovlašćenja da interveniše, ali nije bio zainteresovan za sudbinu zatočenih i proteranih osoba".

Šokiran Omarskom

Bivši politički lider bosanskih Srba bio je optužen za genocid nad bosanskim Muslimanima 1991. i 1992. godine. Kako je navedeno u optužnici, kao član Saveta za nacionalnu bezbednost proširenog Predsedništva, član Glavnog odbora Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine i kao predsednik Skupštine bosanskih Srba on je imao de fakto kontrolu i vlast nad snagama bosanskih Srba kao i političkim i državnim organima bosanskih Srba i njihovim agentima, koji su učestvovali u krivičnim delima navedenim u optužnici.

Optužba tvrdi da su zločini nad Muslimanima i Hrvatima u BiH bili deo plana Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika i drugih učesnika udruženog zločinačkog poduhvata da se razdvoji srpski od druga dva naroda i stvori etnički čista srpska država. Ostvarenje tog plana, kažu dalje tužioci, nije bilo moguće bez "nasilne eliminacije" nesrpskog stanovništva sa dela BiH koji je SDS smatrao srpskim, što je ostvareno do kraja 1992. godine, u periodu koji je obuhvaćen optužnicom.

Momčilo Krajišnik je u odbrani tvrdio da nije znao "ni za jedan zločin", i dodao da bi svako nezakonito ponašanje nad Muslimanima i Hrvatima sankcionisao da je o tome imao bilo kakvih saznanja. On je ponovio da je prvi put u sudnici čuo šta se 1992. godine dešavalo u prijedorskim logorima Keraterm i Omarska i da je za njega je to bilo "šokantno saznanje".

Negirao je i tvrdnje tužilaštva da je za vreme rata bio jedan od najuticajnijih članova rukovodstva Srpske demokratske stranke. Rekao je da je takav zaključak donesen zbog "pogrešnog tumačenja nekih njegovih karakternih osobina". To što je pedantno beležio i izvršavao svoje obaveze, mnogo i marljivo radio i uspešno vršio funkciju predsednika Skupštine, ne znači, rekao je, da je bio i moćan.

Krajišnikovi branioci ne osporavaju da je optuženi obavljao dve važne funkcije u vlasti bosanskih Srba u vreme na koje se odnosi optužnica. On je 1991. i 1992. godine bio predsednik Skupštine Srpske republike BiH i član pregovaračkog tima o budućnosti BiH, ali to, kažu branioci, ne znači da je za bilo šta kriv.

A iako je bio u vrhu vlasti bosanskih Srba, optuženi se, kako su istakli njegovi advokati, često nije slagao sa predsednikom Radovanom Karadžićem.

Presuda je saopštena u rekordnom roku, manje od mesec dana nakon završetka suđenja. Optužba je tražila doživotnu robiju, a odbrana je zahtevala oslobađajuću presudu.

Optužbe Biljane Plavšić

Momčilo Krajišnik je u početku bio na istoj optužnici sa bivšom predsednicom RS Biljanom Plavšić, međutim, pošto je ona u oktobru 2002. priznala krivicu sud je 25. novembra iste godine naložio da se postupak protiv Krajišnika odvoji od postupka izricanja kazne Biljani Plavšić koja je osuđena na 11 godina zatvora. U tekstu nagodbe o njenom priznanju krivice stoji da je Krajišnik, zajedno sa Miloševićem, Karadžićem i Mladićem, smislio plan etničkog razgraničavanja stanovništva u BiH milom ili silom, uglavnom silom, i da je zajedno sa njima odgovoran za zločine koji su potom sledili.

Dvoje nekadašnjih političkih istomišljenika, a zatim ljutih političkih protivnika, ipak su se sreli u haškoj sudnici

– Momčilo Krajišnik i Radovan Karadžić bila su dva najuticajnija čoveka u vrhu bosanskih Srba, rekla je Biljana Plavšić svedočeći na poziv sudskog veća na procesu protiv Momčila Krajišnika. U nekim stvarima, dodala je ratna potpredsednica Republike Srpske, optuženi Krajišnik je čak "dominirao u odnosu na predsednika Republike".

-----------------------------------------------------------

"Mister No"

Najbliži saradnik Radovan Karadžića je rekorder po vremenu koje je proveo u pritvoru. Krajišnika je Sfor uhapsio 3. aprila 2000. godine. U tri ujutro minirana su ulazna vrata na njegovoj kući, sinovi su mu vezani, a otac zaključan u kuhinju. Vezanog, bosog i u pidžami odveli su ga u Hag. Dok je bio Karadžićev saradnik, Krajišnik je zbog stalnog odbijanja predloga koje je smatrao neprihvatljivim za Srbe na Zapadu dobio nadimak "Mister No".

Kada je 2002. umro njegov otac, tribunal mu nije dozvolio da prisustvuje sahrani, ni parastosu. Odbijen mu je i zahtev za privremeno puštanje na slobodu sa obrazloženjem da se nije dobrovoljno predao tribunalu, iako je optužnica protiv njega bila tajna. U izdržavanje kazne biće mu uračunato 2.369 dana koje je proveo u pritvoru. Krajem osamdesetih proveo je u zatvoru u Sarajevu devet meseci zajedno sa Radovanom Karadžićem (obojica su bili osuđeni za proneveru, ali je presuda ukinuta neposredno pred prve višestranačke izbore u BiH, na kojim je Srpska demokratska stranka došla na vlast).

Krajišnika smatraju rekorderom i po novcu (više od milion dolara) koji je Haški tribunal potrošio na njegovu odbranu još pre nego što je počelo suđenje. Najveći deo tog novca otišao je u džepove njegovog bivšeg advokata Dejana Brašića iz SAD, koji je samo nedelju dana pre početka suđenja od Advokatske komore u svojoj zemlji kažnjen zabranom obavljanja posla jer je u slučaju oko nasledstva jedne udovice osamdesetih godina prošlog veka usluge naplatio daleko više nego što je to po tarifi smeo. Krajišnik je onda morao da angažuje druge branioce.

Ljiljana Milisavljević

-----------------------------------------------------------

Reagovanja na presudu Momčilu Krajišniku

Boris Tadić, predsednik Srbije, nije želeo da komentariše presudu objasnivši da "nije imao vremena da se upozna sa njenom sadržinom". Ponovio je da je neshvatljiva presuda haškog suda kojom je nekadašnji komandant muslimanskih snaga u BiH Naser Orić osuđen na samo dve godine zatvora i izrazio očekivanje da će posle pravnog preispitivanja presude Oriću biti ponovo suđeno.

Zoran Stojković, srpski ministar pravde: "Svima može da nam bude drago što je Krajišnik oslobođen optužbe za genocid jer je naša tvrdnja uvek bila da se nije radilo o genocidu nego o građanskom ratu koji je imao zločine tih razmera."

Radoslav Stojanović, šef pravnog tima odbrane Srbije pred Međunarodnim sudom pravde: "Presuda Krajišniku je u skladu sa našom tvrdnjom da u Bosni i Hercegovini nije ni učinjen genocid. Ako su neki pojedinci učinili zločine onda je to druga stvar, ali Krajišnik je bio jedan od najviših funkcionera u Republici Srpskoj i ako on nije osuđen za genocid za čitav prostor za koji se optužuje onda je sasvim jasno da smo mi bili na putu koji je bio pravno opravdan."

Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije za Hag: "Za nas je više nego bitno što Krajišnik nije osuđen za genocid jer to dokazuje da nema osnova za bosansku tužbu za genocid protiv SRJ. Ali, što se tiče same presude", on kaže da mu se čini da je sud "opet nedosledan u izricanju kazne za sva tri naroda i da smo svedoci da su Srbima izrečene drastične kazne."

Dragan Čavić, predsednik Republike Srpske: Haški tribunal je doneo političku, a ne pravnu presudu Momčilu Krajišniku. Čavić je naglasio da bi Krajišnik "trebalo da je na slobodi".
Istovremeno je dodao da na "slobodi ne bi smeli biti zločinci poput Nasera Orića, Atifa Dudaković i drugih bošnjačkih i hrvatskih ratnih lidera koji su činili i naređivali zločine, za šta postoje nepobitni dokazi".

Milorad Dodik, premijer Republike Srpske: Presuda Krajišniku dovodi u pitanje nepristrasnost tog međunarodnog suda.
"Neugodno je što je Naser Orić dobio smešno nisku, gotovo oslobađajuću presudu, dok je Krajišnik dobio 27 godina zatvora, što pokazuje da kriterijumi Haškog tribunala nisu identični prema svima", ocenio je Dodik. (Tanjug)