Отпад прекрио плаже на Пељешцу и Мљету

Од нашег сталног дописника

Загреб – Погоршање времена које доноси јаки циклон са југозапада, уз обилне кише (Дубровник је опет поплављен, па се на Страдуну гази вода преко чланака), донео је и до сада незабележене проблеме локалним управама на Мљету и Пељешцу. Снажни југо, који на хрватском делу Јадрана тера море на обалу (а бура од обале према пучини) донео је до сада незапамћене количине разног ђубрета и отпада који су затрпали плаже на острву Мљету и полуострву Пељешцу.

Како јављају домаћи медији, „насукано” је највише амбалаже на којима је најчешће текст на италијанском и албанском језику. Да ствар буде гора, највише се ради о отпаду који се не може разградити и састоји се од пластичних боца, медицинских игала и катетера у пластичној амбалажи и слично, и то у таквим количинама да указује на то да је море под утицајем јаког ветра и таласа „покупило” нека одлагалишта отпада смештена уз морску обалу, највероватније у Албанији. Уз споменуто има и доста животињских лешина, дрва и другог отпада који може да плута.

„Плаже у пељешким местима Жуљана и Трстеник потпуно су прекривене отпадом које је из Албаније и Италија стигао с јаким југом. За његово уклањање мораће се побринути локалне самоуправе”, каже о томе вршилац дужности лучког капетана у Дубровнику Никола Беусан, којег су мештани угрожена места одмах о томе обавестила.

Функционер странке Зелена акција Томислав Томашевић упозорава да се ради о сличном случају када је токсични муљ из Мађарске недавно угрозио подручја око Дунава и показао да заштита животне средине мора да има међународни карактер да би била ефикасна.

И ранијих година тим морским путем стизале су необичне наплавине којима је било тешко утврдити порекло, а најтајанственије су свакако биле лешеви без главе и руку, за које се претпоставља да су жртве мафијашких обрачуна и бачени с брода негде у албанским или италијанским територијалним водама одакле су их струје догурале до Мљета.

Хрватска, иначе, има све више проблема с отпадом који у море испуштају све бројнији „крузери”, прави мали пловећи градови који последњих година опседају атрактивне дестинације на Јадрану. Домаћи људи који живе од туризма зато их све више дочекују с неповерењем и негодовањем, поготово што њихови путници баш не остављају неки нарочити новац у местима где се искрцају и на брзину их обилазе, а спавају и све остало обављају (и плаћају) на тим бродовима.

Р. Арсенић