Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руски долари довршавају „Прокоп”

Руски долари довршавају „Прокоп”
"Железнице" су средствима града недавно адаптирале колосеке пет и шест Фото Д: Јевремовић

Изградња Београдског железничког чвора, једног од најважнијих система у железничкој мрежи Србије, могла би да буде настављена с пролећа, када се очекује почетак реализације пројеката из недавно договореног „руског кредита”. Свих 800 милиона долара, колико су источни партнери спремни да уложе у Србију, биће намењено развоју железнице, а уз „Београдски железнички чвор”, приоритетни пројекти које је кандидовало Министарство за инфраструктуру јесу изградња пруге Ваљево – Лозница и модернизација трасе Београд – Бар.

Милутин Милошевић, директор „Београдског железничког чвора”, за „Политику” каже да ће првенство на листи приоритета унутар престоничке мреже имати завршетак железничке станице Београд центар („Прокоп”), изградња другог колосека према Панчеву и зидање техничко-путничке станице Земун.

– У разговорима са руском страном одлучено је да ова три пројекта буду приоритетно кандидована за средства из кредита. Начелно је договорено да ми до 1. априла доставимо пројектну документацију, а партнер ће се изјаснити о моделима и начину финансирања – рекао је Милошевић.

Руски аранжман би дакле могао да стави тачку на пројекат започет 1977. године. Процена је да би за оспособљавање „Прокопа” било потребно 145 милиона долара.

– Тим новцем могли би да се заврше недостајући колосеци, изгради станична зграда и објекат повеже са аутопутем. У ту суму не улази изградња пословног центра на горњој плочи станице, већ само оно што је неопходно да би „Прокоп” прорадио у основној намени.

– Грађевински, то је лако изводљив посао и не би требало да траје дуже од две до две и по године – истакао је Милошевић.

Он је подсетио да су „Железнице” из средстава града Београда недавно адаптирале колосеке пет и шест, односно изградиле леви банатски колосек којим гарнитуре „БГ воза” саобраћају од „Прокопа” до станице „Вуков споменик”.

Према најавама из министарства, главни извођачи пројеката из „руског аранжмана” требало би да буду „Привредно друштво за грађење, ремонт и одржавање пруга” (ЗГОП) из Новог Сада и „Зарубежстрој технологија”, кћерка фирма Руских железница.

М. Луковић

-----------------------------------------

Посла има за 500 милиона евра

Пред Русе ће бити изнет и пројекат техничко-путничке станице Земун, која је у суштини технолошки део станице Београд центар, намењен за одржавање електромоторних гарнитура. Други колосек за Панчево, преко Панчевачког моста на ком већ постоји остављен простор за шине по средини, омогућио би двосмерни саобраћај до овог града чији становници у највећој мери користе локалне возове.

– На „територији” „Београдског чвора” има инвестиционог посла за око 500 милиона евра, а осим ових пројеката, ту су и други објекти неопходни за комплетирање мреже. Изградња робно-транспортног центра, односно контејнерског терминала у Макишу, омогућила би да Београд добије систем који би комбиновао возове, бродове и камионе за превоз робе широм земље и Европе, а на овај пројекат надовезује се изградња обилазне пруге Бели Поток – Винча – Панчево. Та пруга омогућила би да опасне материје не пролазе кроз центар града, али је њена изградња повезана са пројектом трећег моста на Дунаву – код Винче. За потребе градског и приградског саобраћаја потребно је очувати пругу око Калемегдана и продужити је краком према Карабурми. Све су то инвестиције које треба уклопити, али је питање шта, поред ове три приоритетне, може да стане у „руски кредит” – објашњава Милошевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.