Књига спала на два Американца

Није много прошло откако је највећа кошаркашка тема било играње страних играча у домаћим такмичењима. Наша игра под обручима имала је у то време ореол владајућих светских и европских првака, а питање да ли отворити врата за једног и нешто касније за два инострана кошаркаша, попримало је димензију судбинског за будућност трофејног спорта. После губитка примата критике трпе готово сви сегменти наше кошарке, а странци нису ни близу средишта збивања.

На том плану се ипак догађају занимљиви помаци. На пример, за разлику од почетног таласа америчких кошаркаша на старту нове сезоне биће их само двојица. Партизан је задржао "плејмејкера" Вонтига Камингса (30 година, 195 сантиметара), а Црвена звезда ангажовала бека Билија Томаса (31, 193). Највећу промену направио је Хемофарм који је игру заснивао на двојици црнопутих кошаркаша, а сада нема ниједног. ФМП Железник се на такав корак одлучио пре годину дана.

Простор све више попуњавају играчи из околних земаља. "Црвено-бели" поред Пере Антића имају још једног Македонца у Врбици Стефанову, њихов сународник Предраг Самарџиски добија значајну улогу у Железнику, за Вршчане ће другу сезону играти Словенац Небојша Јоксимовић, Војводина је вратила Мађара Иштвана Немета...

Посматрајући ефекте остварене са страним кошаркашима у односу на низ фактора који утичу (скромне финансијске могућности наших клубова у судару са европским, адаптација на други начин игре и живота, итд) рекло би се да искуство и није могло да буде много боље. У ситуацији када су наши тимови ограничени на многе начине, посезање за странцем је могућност више која пружа шансу да се преброди, рецимо, дефицит играча на одређеној позицији.

Да су наши тимови имали успеха у селекцији странаца, сведоче примери Фредерика Хауса, у сезони 2003/2004 водећег стрелца Партизана у Евролиги (15,4 поена на 13 утакмица) а сада нове аквизиције европског "броја три" Таукерамике из Шпаније, и Џејмса "Скунија" Пена, пре четири године лидера Црвене звезде (14,5 погодака по мечу у Јадранској лиги) којег је овог лета грчки Олимпијакос придружио снагама са којима ће јуришати на европску титулу. Обојицу су на Старом континенту афирмисали "вечити" ривали.

Да су "црно-бели" задовољни сведочи чињеница да страни играчи код њих трају дуже од "једног лета". После Хауса и Џералда Брауна, у своју другу сезону у Партизану ових дана улази и Камингс. Значајан удео у освајању титуле 2005. године имао је Блејк Степ (13 поена по сусрету у Евролиги) који је такође преко Партизана дошао до бољег уговора у шпанској Памеси. Најдубљи траг је оставио Хаус, љубимац навијача "црно-белих" којима је дао и један од највећих комплимената који су икада добили: "Ови момци са трибина понекад имају више утицаја на игру од неких играча на терену"...

Црвена звезда је највише куповала играче преко границе, па је вероватно и разумљиво што је имала тешкоћа са њима. Неки су брзо одлазили, други стварали проблеме (Нигеријац Авоџоби лане спречавао да се заврши полуфинале "плеј-офа" са Партизаном, пролетос Лери О`Бенон био "на леду" због вербалног сукоба са тренером). Иако им нису помогли да дођу до титуле ранијих година, "црвено-бели" сада још већа средства улажу у странце, па је тако Стефанов (33 године, 10,6 поена за турски Улкер у Евролиги претходне сезоне), како се сазнаје, плаћенији од Скунија Пена за кога се говорило да је зарађивао 20 хиљада евра месечно.

Страни играчи имају углавном лепе речи по одласку из Србије у којој понекад остају и кад заврше мисију у једном клубу (Камингс пре Партизана био у Хемофарму, из којег је у Звезду прешао Хендерсон итд.). Реџију Фримену је у
Железнику указана част да му, по узору на НБА лигу, дрес буде подигнут под сводове дворане.