Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усвојен Просторни план Србије од 2010. до 2020.

Усвојен Просторни план Србије од 2010. до 2020.

БЕОГРАД – Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о Просторном плану Србије од 2010. до 2020. године чији су главни циљеви ублажавање економских разлика, уравнотеженији регионални развој, одрживо коришћење ресурса и заштита културног наслеђа.

Тим планом су одређене јасне смернице за даљи развој територије Србије са становишта интерних потреба државе, као и са становишта ширих европских тенденција.

Просторни план утврђује дугорочне основе организације, уређења и коришћења простора Републике Србије, у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Просторни план представља основ за дефинисање стратегија на државном и регионалном нивоу у мери у којој имају утицај на просторни развој Србије и њених региона.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је раније, образлажући посланицима тај акт, да је он кровни документ свих планских докумената у развојних стратегија у свим секторима и на свим нивоима власти, који Србију убудуће види у породици европских народа.

Кључни приоритет у том стратешком документу је инфраструктурни развој, а посебна пажња посвећена је руралном развоју.

Просторним планом су дефинисана три основна задатка - дефинисање проблема заштите онога што је интерес свих грађана, а то су природа, културна баштина, заштита животне средине, затим предлагање правила И мера за уређење територије Србије и њених делова, док је трећи и најважнији задатак понуда планских решења која нуде шансу за успешни развој Србије у наредних десет година.

Просторни план дефинише циљеве међу којима су уравнотеженији регионални развој, регионална приступачност и конкурентност, где су приоритети, између осталих, завршетак најважнијих пројеката путне инфраструктуре, попут дела аутопута Хоргош - Нови Сад, обилазнице око Београда, државног пута према румунској граници и других, затим одрживо коришћење ресурса, као и заштићено, уређење и одрживо коришћење културних и природних наслеђа.

----------------------------------------------

Здравственим радницима омогућен допунски рад

Посланици Скупштине Србије изгласали су измене и допуне Закона о здравственој заштити, које ће свим здравственим радницима омогућити допунски рад до једне трећине пуног радног времена, а усвојен је и План развоја здравствене заштите, чији је циљ очување и унапређење здравља становништва Србије.

Здравствени радници допунски рад могу да обављају код послодавца са којим имају закључен уговор о раду са пуним радним временом, односно код другог послодавца, под условом да тај допунски рад не утиче на организацију рада здравствене установе.

Уговор о допунском раду може се закључити за обављање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и за услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на друкчији начин да обезбеди одговарајући кадар.

Допунски рад може се обављати и ради пружања здравствених услуга особама која немају својство осигураног лица, а о пруженим услугама приватна здравствена установа дужна је да пацијенту изда рачун на прописаном обрасцу.

Посланици су усвојили и План развоја здравствене заштите, чији је циљ очување и унапређење здравља становништва Србије, као и побољшање квалитета живота и одрживост система здравствене заштите.

Међу циљевима тог документа су унапређење менталног здравља, превенција и контрола заразних болести, унапређење здравља жена у репродуктивном добу и очување здравља старих и јачање улоге института и завода за јавно здравље, као и унапређење партнерства између државног и приватног сектора.

Такође, разлог за усвајање Плана развоја је и правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима Србије, као и унапређење здравствене заштите угрожених популација.

----------------------------------------------

Селидба институција из Београда

Седиште Националне службе за запошљавање биће из Београда пресељено у Крагујевац, а Фонд за развој се сели у Ниш - утврђено је изменама закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености и о Фонду за развој које је данас прихватила Скупштина Србије.

Седиште Агенције за осигурање и финансирање извоза Србије из Београда ће бити премештено у Ужице, утврђено је изменама закона о тој агенцији.

Изменама Закона о Фонду за развој утврђено је и повећање капитала Фонда са пет на 10 милиона евра.

----------------------------------------------

Измене Закона о туризму

Скупштина Србије је донела измене Закона о туризму којима се прецизирају услови обављања послова туристичких агенција и услови за добијање лиценце.

Како је прописано изменама Закона о туризму, на утврђивање општих услова путовања примењиваће се и одговарајуће одредбе закона којима се уређују облигациони односи, заштита потрошача и заштита конкуренције.

Изменама закона уводи се и обавеза туристичких агенција да до 1. јуна 2011. године прибаве гаранцију путовања за случај надокнаде штете путницима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.