Пола жирафа, пола зебра

На територији коју заузима афричка држава Конго домороци су вековима ловили необичну животињу која је само на први поглед подсећала на коња. Међутим, сматра се да је четвороножац кога су припадници афричких племена називали о’апи откривен тек 1900. године, када су за њега сазнали западњаци. У част Британца Харија Џонстона, који је о свом "открићу" обавестио свет, "нова" животиња названа је Okapia johnstoni, или, како је данас знамо - окапи.

Висок око метар и по, дугачак око два и по метра, тежак 200 до 300 килограма, налик на коња, али са пругама сличним зебриним на задњем делу тела, окапи је збунио и самог Џонстона. Коњ, зебра, или нешто треће - питали су збуњени природњаци с почетка двадесетог века. Мистерија је откривена захваљујући отисцима ногу загонетне животиње у блату и роговима прекривеним кожом и длаком који су расли на глави мужјака. Окапи је, у ствари, једини припадник животињског царства који је у сродству са жирафом.

Због неприступачног станишта у афричкој џунгли, о овој животињи се не зна много. Окапи не воли друштво и већи део живота проводи сам. Присуство сродника толерише само када се окупљају на местима богатим храном: лишћем, воћем, пупољцима и младицама стотинак врста тропских биљака. Окапи се храни и неким биљкама које су отровне за човека, а варење подстиче једући угљенисане делове дрвећа које је спалио гром и црвенкасту глину коју проналази поред река.

Своју територију окапи обележава капљицама урина и траговима мириса који оставља трљајући вратом о стабла. Уљезе тера ударајући их ногама или главом. Мужјак се "удвара" женки кружећи око ње, лижући је и њушећи, а одмах после парења је напушта. После 440 дана, обично између августа и октобра, женка на свет доноси једно младунче, тешко 15 до 30 килограма.