Застрашујући путеви вируса

Педесетогодишњи Сава Лазић, машински инжењер из Кикинде, први пут је чуо за вирус хепатитиса Це када му је пре четири године приликом рутинске контроле крви лекар скренуо пажњу да има повишен ниво трансаминаза и рекао да жели да провери да ли је он носилац овог вируса. Сава каже да се ниједног тренутка није забринуо због могућег исхода тестирања, јер је цео живот бавио спортом, живео је здраво и није имао ризичне сексуалне партнере. Тестирање је, нажалост, потврдило сумњу лекара да је инфициран вирусом хепатитиса Це, а, с обзиром на то да није успео да у памћење призове ниједан моменат када је могао да се зарази вирусом, лекар га је питао да ли је икад у животу примио трансфузију. Тада се у Савино сећање вратила 1978. година, када је због крварења чира хитно морао да добије трансфузију крви. Вирус са којим је Сава живео 24 године проузроковао је цирозу јетре, а да он при томе ниједног момента није посумњао да је хепатитис Це "подстанар" у његовом телу.

Сава Лазић свакако није типичан представник популације пацијената који живе са хепатитисом Це, али јесте илустрација тезе да се свако може заразити и да је тестирање једини начин да сазнамо да ли носимо вирус са којим живи више од 700 милиона људи широм планете и од кога сваке године умре између једног и два милиона особа. Савино лечење спонзорисао је Фонд здравственог осигурања, који годишње рефундира трошкове лечења свега 250 особа, с обзиром на то да примена најновије фармаколошке терапије годишње кошта око 12.000 евра.

Иако 8.000 особа у нашој земљи сваке године сазна да је носилац вируса хепатитиса, само двадесет њих је у стању да самостално сноси трошкове лечења.

Професор др Милена Божић, начелник Хепатолошког центра Института за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, каже да ниједна епидемиолошка служба у нашој земљи не располаже тачним бројем инфицираних особа, јер светске епидемиолошке студије говоре да више од 86 одсто особа на планети уопште не сумња да носи вирус хепатитиса. Она је на јучерашњој конференцији за новинаре, одржаној поводом 1. октобра, Светског дана борбе против хепатитиса, истакла да процене говоре да је више од 100.000 особа инфицирано вирусом хепатитиса Бе и Це, а обе форме хепатитиса могу узроковати цирозу и карцином јетре.

– Искуство инфектолога говори да је сексуални контакт најчешћи пут преноса вируса у нашој средини, а следеће на листи су особе које су се заразиле приликом трансфузије крви. Ако се има на уму да је тек 1994. године почело тестирање добровољних давалаца крви на вирус хепатитиса Це, онда се тек може наслутити колики је то проблем. С друге стране, обавезно вакцинисање новорођенчади против хепатитиса Бе уведено је тек 2002. године, а епидемиологе много више забрињава лакоћа преношења овог вируса – истакла је др Божић.

Она је подсетила да се вирус хепатитиса Бе сто пута лакше преноси него хепатитис Це или вирус сиде. Довољно је да особа која је заражена овим вирусом има раницу на руци и да додирне кваку на вратима затим да се након 14 дана за ту исту кваку ухвати особа која такође има неку повреду на руци и – вирус може да промени домаћина. Вирус хепатитиса Бе убија само сува стерилизација на 180 степени, док се хепатитис Це много теже преноси, јер је његова концентрација у крви много мања.

Поводом Светског дана борбе против хепатитиса, свим Београђанима ће у недељу у Студентском граду, у периоду од 16 до 18 часова, бити омогућено бесплатно тестирање на овај вирус.