Србија и Балкан – без пречице

Румунија и Бугарска су од Европске комисије добиле "зелено светло" да догодине постану чланице Европске уније, мада уз "сигурносну клаузулу" по којој ће све привилегије из тог чланства моћи да користе тек кад испуне и неколико преосталих услова, а за неусклађеност са правилима ЕУ уследиће санкције. Црна Гора је, такође у уторак, наставила са Бриселом преговоре о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП), који би – по свему судећи – требало да буду довршени до краја године.

Преговори са Србијом су од маја замрзнути због "недовољне сарадње са Хашким трибуналом". Додуше, Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, и Оли Рен, европски комесар за проширење, више пута су поручили Београду да би наставак преговора могао уследити "истог дана" кад буде ухапшен хашки оптуженик, одбегли генерал Ратко Младић. Како је технички део усаглашавања са стандардима и законима Уније био веома успешан, бриселски званичници су оценили да би, у случају да буде отклоњена и ова последња политичка препрека, ССП могао бити потписан у веома кратком року.

Овдашњи званичници су, међутим, ово протумачили на свој начин. Министар финансија Млађан Динкић, који је недавно у седишту Европске комисије представио "програм плус" (владин план будуће сарадње Србије са ЕУ), по повратку је, веома задовољан обављеним разговорима, приметио да је у Бриселу стекао утисак да би Србија "већ наредне године могла да постане кандидат за чланство у Унији, уз услов да се испуне обавезе према Хашком трибуналу".

Критеријуми и рокови

Али, да би се остварила Динкићева оптимистичка очекивања потребно је не само да Србија што пре добије добру оцену за сарадњу са Хагом, већ и да брже него сви остали претенденти на чланство у ЕУ потпише ССП и после тога испуни остале критеријуме за стицање статуса кандидата. Македонија је, рецимо, преговоре започела марта 2000. године, ССП потписала априла 2001. а кандидат за члана ЕУ постала тек децембра 2005. Хрватска је исти пут савладала за нешто краће време, али ипак је и њој било потребно неколико година: преговоре је почела новембра 2000, ССП потписала октобра 2001, а кандидат постала јуна 2004. Србија, Црна Гора и БиХ су преговоре почеле крајем прошле године, али их је убрзо зауставила "хашка препрека".

Да ли је Србија заиста толико одмакла у примени европских стандарда и прихватању европског законодавства да ће јој бити потребно много мање времена него суседима из региона да стекне кандидатски статус? Бриселски званичници не желе да се изјашњавају о роковима, али зато упорно понављају да "никаквих пречица" неће бити.

Напротив, улазак у Унију за нас може бити само тежи него за претходнике. Услови за пријем Србије и осталих балканских земаља биће пооштрени, а оцена о испуњености критеријума строжа. Неће се одређивати никакви датуми, већ ће се Брисел  држати формуле "ући ћете кад будете спремни, а кад ће то бити, зависи искључиво од вас".

Суздржаност у Бриселу

Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, потврдио је то прекјуче, кад је пред посланицима Европског парламента препоручио пријем Румуније и Бугарске 1. јануара 2007. Он је, наиме, одмах истакао да наредног проширења ЕУ неће бити све док Унија не добије устав.

Финска председница Тарја Халонен (Финска је актуелни председавајући ЕУ) на последњем заседању Европског парламента оценила је да предузете реформе у централној Европи, Турској и на западном Балкану јасно показују како снажан подстицај представља европска перспектива. С друге стране, истакла је, ширење је подстакло безбедност и стабилност у Европи.

У Европском парламенту се, ових дана, чуло пуно упозорења да би, управо зато, и за Балкан и за Европу било боље да се Србија и суседи што пре интегришу у ЕУ. Дугорочно посматрано би, међутим, и једнима и другима више користило да главни разлог за наш пријем у Унију буде оно добро што јој доносимо уласком, а не оно лоше што се може десити ако останемо изван ње.