ОК – највећа америчка реч

Сви знају шта значи ОК чак и ако не разумеју ни реч енглеског. Зар ово није генијалан изум, каже у шали аутор више књига о језику Ален Меткалф поводом свог новог наслова „ОК – невероватна прича о највећој америчкој речи”.

Меткалф целу књигу посвећује само речи океј која се прво појавила као скраћеница у редакцијском жаргону у Бостону да би онда завладала свим кутовима планете.

„У основи је синоним за ’све је у реду’ и у том значењу је користимо већину времена”, објашњава Меткалф.

Од 1839. су је користили уредници као скраћеницу за „ол корект” или „све је тачно”. Одмах су почели да је употребљавају и они који су прегледали законе и уговоре. Писцима није прирасла за срце. ОК је у 19. веку била исто што и данашње ЛОЛ и ОМГ на четовима и у СМС-овима – скраћеница која се не уклапа у стандардни језик.

ОК није био ОК за Марка Твена. Лујза Меј Алкот се одлучила за другачији израз већ у другом издању „Малих жена”. Веровало се да то није реч достојна образованих људи, још мање књижевника, али је онда председник Вудро Вилсон увео нову моду. Када је он почео да се изражава на овај начин, верујући да је то индијанска реч, више ништа није могло да задржи ОК од налета у новинама и књигама. Али ни од преласка границе пошто су људи широм света почели да је изговарају без обзира на то којим језиком говоре.

Само једно ОК у СМС-у или мејлу уме да разочара када очекујемо да је неко одушевљен нашим предлогом, а он нам одговори са само два слова. Међутим, штеди време и простор и осликава земљу порекла. Нећете рећи ОК када у ствари мислите супер. Али, то показује прагматичност, да ћете прихватити и нешто што није савршено ако је довољно добро да прође у пракси. То можда није Шекспиров енглески, али је дефинитивно амерички енглески, закључује аутор.

Ј. С.