Спектакуларне грешке на Косову

Међународна заједница је на Косову доживела неуспех – иако је потрошила 25 пута више новца и послала чак 50 пута више војника по глави становника него у Авганистану. То оцењују Ијан Кинг и Вит Мејсон, Британци који су својевремено радили за Унмик, а недавно су објавили књигу "Мир по сваку цену: Како је свет изневерио Косово". У њој објашњавају зашто, упркос улагању огромних средстава, Косово и Метохија није и неће бити мултиетничко.
Како преноси Би-Би-Си на српском, њих двојица не сумњају да ће Косово стећи независност, али оно, тврде, сигурно неће бити мултиетничка држава у којој владају ред и закон, што је исход којем се нада међународна заједница.

Кривац за то је – иста та међународна заједница, која је, истичу аутори књиге "Мир по сваку цену", на Косову направила читав низ "спектакуларних грешака и пропуста". Аутори не доводе у питање оправданост међународне војне интервенције на Косову, која је, истиче Ијан Кинг, спречила смрт више стотина, можда и хиљада људи.

 Међутим... "Прву велику грешку учинио је НАТО. Када је ушао на Косово, у јуну и јулу 1999. године, није предузео ништа као би спречио осветничке нападе у којима је широм покрајине страдало више стотина људи, углавном Срба. На питање зашто то није учињено, команданти НАТО-а, и високог и ниског ранга, листом одговарају: бојали смо се да ће Милошевић погазити обећање и вратити војску на Косово. Међутим, то што НАТО није изашао на улице значило је да није било никога ко би спречио пребијања и убиства стараца и старица која су се дешавала широм Косова целог тог лета", каже Ијан Кинг и интервјуу за српску редакцију Би-Би-Сија.

Другу велику грешку су, по оцени Ијана Кинга, направиле УН и цивилни сектор – јер су на Косово стигли прекасно: "Девет месеци по окончању рата, на Косову је било свега тристотинак људи из међународних организација и агенција, који су имали задатак да управљају територијом на којој живи око два милиона становника! Од њих тристотинак, већина није учествовала у управљању Косовом, већ је била заузета дочекивањем и испраћањем високих гостију и писањем извештаја."

Кинг је прилично песимистичан у погледу будућности Косова које ће, сматра, сасвим сигурно стећи независност. "Мислим да ће на Косову свакако врло дуго морати да буду присутне међународне организације које ће осигурати безбедност мањина. Мислим, такође, да ће морати да се уложи додатни напор како би се успоставила владавина закона. То се може обезбедити препуштањем власти локалним структурама, или кроз међународно присуство. Ја мислим да је препуштање власти боље решење. Мора, међутим, да постоји систем подстицаја и казни истих тих структура – подстицај би био перспектива придруживања ЕУ, а казна – одузимање овлашћења у случају њихове злоупотребе", каже Ијан Кинг.

-----------------------------------------------------------

Медији и школе у служби насиља

Кинг нуди и један пример, како каже, спектакуларног неуспеха међународне заједнице на Косову: "У нередима из марта 2004. године, Албанце су у убилачком походу предводили директори школа, подстакнути медијима које је основала међународна заједница. Ти су медији емитовали лажне извештаје о наводном убиству тројице албанских дечака! Највиши представници нових образовних институција су дакле, на подстицај нових медија, покренули руљу, спремну да убија. То је за мене био кристално јасан пример тоталног неуспеха међународне заједнице да изгради функционално друштво. Да је на бољи начин приступила главним оруђима за обликовање јавног мњења – образовним институцијама и медијима – могла је да постигне много више у промени уврежених ставова".

-----------------------------------------------------------

Ко су аутори

Ијан Кинг је радио за Унмик од априла 2000. до децембра 2003. Током последње године у Приштини био је шеф за планирање. Сада је директор програма у Вестминстерској задужбини за демократију, која ради у средњој и источној Европи и подсахарској Африци. Учествовао је у мировном процесу у Северној Ирској.

Вит Мејсон је током 2001. радио за Међународну кризну групу. Потом је од маја 2002. до јануара 2004. био писац говора при служби за информисање Унмика. Сада је независни политички аналитичар и саветник.