Сутра можда оставке

Ни два дана уочи дана Д за Владу Србије јавност није била начисто да ли ће министри и вицепремијерка из Г17 плус заиста напустити своје канцеларије 1. октобра, односно – сутра. Јуче је министар финансија и лидер Г17 плус Млађан Динкић поручио "ја увек држим реч", али то што није одговорио на (претходних недеља ко зна колико пута већ постављено) питање да ли ће његова странка напустити Владу Србије 1. октобра, како је обећала ако се до 30. септембра не наставе преговори о придруживању Европској унији, навело је многе на мисао да "партија експерата" још тражи елегантан начин да задржи функције, а да јој се не спочита да је прекршила реч.

Према извештајима агенција, Динкић је јуче рекао да ће сутра одржати конференцију за новинаре "и тада ће све бити јасно". Вероватно ће тада бити јасно и да ли ће, евентуално, функције напустити само министри (Динкић, Милосављевић и Живков) и Ивана Дулић-Марковић, или ће се са њима повући и њихови заменици и помоћници који су из Г17 плус.

"Одлука главног одбора Г17 плус је позната и ми држимо реч. То је све што могу да кажем тим поводом", рекао је Динкић новинарима у Скупштини Србије. Он је одбио да каже да ли су министри из Г17 плус предали оставке председнику Владе Србије Војиславу Коштуници, а прекјуче је најавио да ће сви министри из те странке послати оставке премијеру последњег радног дана у овој недељи.

Иако је прво најављивано да би седница Председништва Г17 плус, започета прексиноћ, требало да се настави током јучерашњег дана, у овој странци су одлучили да се о оставкама и следећим потезима везаним за владу не изјашњавају до 1. октобра, речено је Танјугу у тој партији.

Сви потези Г17 плус, како су навели, биће у функцији ојачавања демократског блока, као и договора проевропских странака о свим најважнијим питањима у држави. Како је навео исти извор, циљ грађана Србије је да и следећа влада буде проевропска како би се и даље спроводиле реформе, наставио развој националне економије и повећао животни стандард грађана.

Према реакцијама у осталим странкама владајуће коалиције, могло би се закључити да ће Г17 плус ипак одржати реч – и поднети оставке. Мада, како се јуче могло сазнати незванично (јер званично још нико неће да говори о дану после – осим што је министар и функционер ДСС-а Зоран Лончар рекао да влада неће пасти 2. октобра), мало је оних који су сигурни шта ће се даље дешавати, јер постоји више могућности.

У владајућој коалицији као једну од опција наводе и могућност да оставке не буду неопозиве, те у том случају премијер не мора да их прихвати и министри остају у влади.

По другом моделу, министри из Г17 плус дају неопозиве оставке, премијер их прихвата и прослеђује скупштини која треба да их констатује. У том случају, након верификације оставки, премијер је дужан да у року од 15 дана предложи кандидате за упражњена места у влади, али закон не каже ништа о томе шта се дешава ако премијер пробије рок или ако се скупштина у наредном периоду не изјасни о његовим предлозима.

Парламент би тако у наредном периоду могао да се састане можда само још неколико пута како би усвојио уставни закон и евентуално измене изборних закона, након чега би уследило расписивање избора, па не би био проблем да влада у тако кратком периоду ради у крњем саставу.

Према незваничним изворима из Демократске странке Србије, премијер Војислав Коштуница, али и остали коалициони партнери, склонији су томе да се и не труде превише да Г17 плус задрже у коалиционом савезу. Јер, рачуна се с тим да влада сигурно неће бити угрожена пре одржавања референдума о уставу. Тако, практично, одласком Г17 плус, остатак владајуће коалиције ништа не губи. А може да добије, на пример, могућност да се у неколико преосталих месеци на власти искаже и на финансијском пољу (које је до сада држао Г17 плус) – нарочито располагањем средствима из Националног инвестиционог плана.

Проблем губитка три министра и потпредседнице владе, премијер Коштуница могао би да "премости" тако што би неке од преосталих министара или можда заменике функционера који оду, овластио да "покривају" упражњена места. То је Законом о влади допуштено и већ се дешавало. У мају 2004. године тадашњи министар привреде Драган Маршићанин поднео је оставку будући да је кандидован за председника Србије, његове послове обављала је тадашња заменица министра Зора Симовић, а министар за економске односе са иностранством Предраг Бубало је био "координатор" у Министарству привреде. На место министра привреде Бубало је изабран тек шест месеци касније, у октобру те године (када је и Слободан Вуксановић заменио Љиљану Чолић која је поднела оставку у септембру те године, а Милан Париводић – Бубала).