Хрле у Нови Сад, беже од Панчева

Суботица – Готово две трећине Војвођана старости од 25 до 40 година најрадије би живело у Новом Саду. Aко им већ измакне главни град Покрајине, прихватили би живот у Суботици, а никако не би живели у Панчеву. Додуше, Суботица и Сомбор су и на зачељу листе најпожељнијих места за живот у Војводини.

Ови одговори добијени су у свеобухватном истраживању чији скраћени наслов гласи „Демографска кретања и тржиште рада у Војводини” чији менаџер је била др Зита Бошњак, а главни оперативац и аутор теме истраживања др Мирко Савић, као и шесторо чланова истраживачког тима – сви са Економског факултета у Суботици. За „Политику” др Савић објашњава да је покрајински Центар за економске и стратешке студије, који је финансијски подржала аустријска Агенција за развој, расписао позив за пројекте, а једна од области односи се на људске ресурсе.

– Ту смо пронашли наш интерес да упоредимо Војводину, која ће по својој величини несумњиво бити један од региона Европске уније, са осталим регионима у ЕУ, и то у односу на старосну, полну, образовну структуру и кретања на тржишту рада и миграције становништва. Користили смо домаћу и европску статистику и с обзиром на то да смо ово истраживање радили током 2009. године, најсвежији статистички подаци били су из 2007. године, дакле из времена пре економске кризе – каже нам др Савић.

Европска унија има 270 регија, а истраживачи су их груписали у пет категорија које су се саме „наметнуле” у односу на истраживане податке. Тако су у првом кластеру, рецимо, биле регије искључиво из земаља старих чланица ЕУ, док је Војводина сврстана у пети кластер, са лошијим показатељима, али ту није била у „лошем” друштву.

– У тој групи биле су и две регије из Белгије, девет из Грчке, три из Мађарске, пет из Пољске, а нека врста утехе је да је Војводина по истраживаним показатељима у нивоу просека међу овим регијама. Важно је напоменути да ми нисмо мерили економску развијеност, већ структуру становништва и однос према тржишту рада што је само једно од мерила развијености – додаје др Савић.

Истраживачи су дошли до закључка да су жене најслабија тачка Војводине. Не само што северна српска покрајина није више најразвијенији део Србије, већ су и у њој највећи транзициони губитници управо жене.

– Показатељи активности жена, односно колико их је запослених, незапослених и колико их тражи посао изузетно су лоши и висока је стопа незапослености жена. То је сегмент друштва где мора да се посвети посебна пажња јер када су жене издржавана лица оне се теже одлучују да роде децу, зато у Војводини имамо и драматичан пад наталитета. Демографска политика требало би да омогући флексибилнији однос послодавца према жени, али и изградњу пратеће инфраструктуре у виду обданишта, сервиса помоћи у кући. Интересантно је да када смо мерили степен жеље да се промени средина, код жена је то изузетно изражено, али када се то стави у контекст реалних могућности, тада предњаче мушкарци – истиче др Савић.

Тако је профил особе која има највише могућности да промени место боравка у потрази за бољим послом неожењени мушкарац од 25 до 30 година. Др Савић објашњава да је природно што сви желе да оду у Нови Сад јер је он и историјски гледано увек имао предност административног и политичког центра Војводине. Ипак, додаје, треба сачекати статистичке податке о томе колико је привлачење инвестиција у Инђију или Пазову утицало на миграције.

– У свету је то познат модел развоја да када имате један јак економски центар из њега постепено почиње да се прелива и на околна места. То имамо у случају Инђије и Пазове, али наш проблем је што се то код нас све предуго дешава. У другим европским земљама у транзицији то преливање дешавало се у року од пет до шест година, а код нас то предуго траје – каже др Савић.

Аустријска Агенција за развој била је изузетно задовољна начином на који је обављено ово истраживање те је тим са суботичког Економског факултета позван да наредних седмица ове резултате представи и у Бечу.

Александра Исаков

(/slika2)