Hrle u Novi Sad, beže od Pančeva

Subotica – Gotovo dve trećine Vojvođana starosti od 25 do 40 godina najradije bi živelo u Novom Sadu. Ako im već izmakne glavni grad Pokrajine, prihvatili bi život u Subotici, a nikako ne bi živeli u Pančevu. Doduše, Subotica i Sombor su i na začelju liste najpoželjnijih mesta za život u Vojvodini.

Ovi odgovori dobijeni su u sveobuhvatnom istraživanju čiji skraćeni naslov glasi „Demografska kretanja i tržište rada u Vojvodini” čiji menadžer je bila dr Zita Bošnjak, a glavni operativac i autor teme istraživanja dr Mirko Savić, kao i šestoro članova istraživačkog tima – svi sa Ekonomskog fakulteta u Subotici. Za „Politiku” dr Savić objašnjava da je pokrajinski Centar za ekonomske i strateške studije, koji je finansijski podržala austrijska Agencija za razvoj, raspisao poziv za projekte, a jedna od oblasti odnosi se na ljudske resurse.

– Tu smo pronašli naš interes da uporedimo Vojvodinu, koja će po svojoj veličini nesumnjivo biti jedan od regiona Evropske unije, sa ostalim regionima u EU, i to u odnosu na starosnu, polnu, obrazovnu strukturu i kretanja na tržištu rada i migracije stanovništva. Koristili smo domaću i evropsku statistiku i s obzirom na to da smo ovo istraživanje radili tokom 2009. godine, najsvežiji statistički podaci bili su iz 2007. godine, dakle iz vremena pre ekonomske krize – kaže nam dr Savić.

Evropska unija ima 270 regija, a istraživači su ih grupisali u pet kategorija koje su se same „nametnule” u odnosu na istraživane podatke. Tako su u prvom klasteru, recimo, bile regije isključivo iz zemalja starih članica EU, dok je Vojvodina svrstana u peti klaster, sa lošijim pokazateljima, ali tu nije bila u „lošem” društvu.

– U toj grupi bile su i dve regije iz Belgije, devet iz Grčke, tri iz Mađarske, pet iz Poljske, a neka vrsta utehe je da je Vojvodina po istraživanim pokazateljima u nivou proseka među ovim regijama. Važno je napomenuti da mi nismo merili ekonomsku razvijenost, već strukturu stanovništva i odnos prema tržištu rada što je samo jedno od merila razvijenosti – dodaje dr Savić.

Istraživači su došli do zaključka da su žene najslabija tačka Vojvodine. Ne samo što severna srpska pokrajina nije više najrazvijeniji deo Srbije, već su i u njoj najveći tranzicioni gubitnici upravo žene.

– Pokazatelji aktivnosti žena, odnosno koliko ih je zaposlenih, nezaposlenih i koliko ih traži posao izuzetno su loši i visoka je stopa nezaposlenosti žena. To je segment društva gde mora da se posveti posebna pažnja jer kada su žene izdržavana lica one se teže odlučuju da rode decu, zato u Vojvodini imamo i dramatičan pad nataliteta. Demografska politika trebalo bi da omogući fleksibilniji odnos poslodavca prema ženi, ali i izgradnju prateće infrastrukture u vidu obdaništa, servisa pomoći u kući. Interesantno je da kada smo merili stepen želje da se promeni sredina, kod žena je to izuzetno izraženo, ali kada se to stavi u kontekst realnih mogućnosti, tada prednjače muškarci – ističe dr Savić.

Tako je profil osobe koja ima najviše mogućnosti da promeni mesto boravka u potrazi za boljim poslom neoženjeni muškarac od 25 do 30 godina. Dr Savić objašnjava da je prirodno što svi žele da odu u Novi Sad jer je on i istorijski gledano uvek imao prednost administrativnog i političkog centra Vojvodine. Ipak, dodaje, treba sačekati statističke podatke o tome koliko je privlačenje investicija u Inđiju ili Pazovu uticalo na migracije.

– U svetu je to poznat model razvoja da kada imate jedan jak ekonomski centar iz njega postepeno počinje da se preliva i na okolna mesta. To imamo u slučaju Inđije i Pazove, ali naš problem je što se to kod nas sve predugo dešava. U drugim evropskim zemljama u tranziciji to prelivanje dešavalo se u roku od pet do šest godina, a kod nas to predugo traje – kaže dr Savić.

Austrijska Agencija za razvoj bila je izuzetno zadovoljna načinom na koji je obavljeno ovo istraživanje te je tim sa subotičkog Ekonomskog fakulteta pozvan da narednih sedmica ove rezultate predstavi i u Beču.

Aleksandra Isakov

(/slika2)