Шта хоће држава

После неколико недеља протестних шетњи и безуспешних покушаја да се обезбеди школарина за ову годину свима који су стекли више од 48 бодова, група студената почела је штрајк глађу испред Владе Србије.

Цепанице за огрев и ћебад у центру Београда поделили су јавно мњење, а ко је ту у праву, зависи од тога којим аргументима барата. Нити су једни сити (пуни пара које неће да дају), нити су други лењи (протестују и они са просеком 9,5).

Тачно је да:

– у Србији има нешто више од 200.000 студената, а да их је у протестним шетњама било 200

– штрајкује око 50 студената Београдског универзитета (шта је са осталима са УБ и са других универзитета?)

– већина није очистила годину и нема 60 бодова

– рангирање студената на факултетима усвојено је у јуну, на предлог студената

– на појединим факултетима из буџетске квоте испали су и студенти са 60 бодова, а на другима прошли и они са 48

Али је тачно и:

– влада је законом снизила критеријум за упис наредне године

– излазило се у сусрет академских захтевима после сваког протеста

– на појединим факултетима изузетно је мала пролазност, док на другим до високе оцене не долази само онај који није изашао на испит

– не постоји никаква државна стратегија кад је у питању високо образовање

– држава факултетима не исплаћује обећани новац или касни са исплатама, па су они принуђени да се сналазе преко студентских леђа

– школарине су високе и за те паре студенти најчешће не добијају ни епрувету ни књигу, али добијају хладне учионице.

Тачно је и да имамо мало високообразованих и да смо на зачељу Европе са тих шест-седам процената, али то опет не значи да треба свима који заврше средњу школу уместо индекса поделити дипломе. У сваком случају, држава мора да одлучи колико јој је потребно кадрова и у којим струкама и да за њих обезбеди паре како зна и уме. Али онда не сме да одговорност пребацује на факултете или родитељске џепове, не сме да спушта критеријуме, не сме да попушта сваком студенту који изађе на улицу. А чињеница је да попушта сваке године и да Болоња која је на нашим факултетима управо прославила 10 рођендан, личи на све само не на оно што је било зацртано у почетку.

Дакле, господо из владе (града), донесите већ једном државну стратегију високог образовања и одрешите кесу да вам се деца не би смрзла испод ваших тoплих канцеларија. Нити ће се неко од студената обогатити нити ће неко од политичара остати гладан ако се испуне захтеви и овој групи академаца. Када сте то урадили већ три пута, можете и четврти. А ви књигу у шаке (односи се на оне који немају високе просеке и немају 60 бодова, а који су у већини мањине испред владе) и потрудите се да идуће године имате боље оцене у индексу и боље представнике у телима које доносе законе и прописе, јер ипак и ви одлучујете о томе да ли ћете идуће јесени опет бити на улици или не.