Фудбалски лењивци

На велики значај фудбала најјасније је указао прошли Светски шампионат у Немачкој. Јер, не постоји данас на планети манифестација која ће изазвати  толико интересовање и на најпријатељскији начин глобализовати свет у пуном смислу те речи, као што је то урадио фудбал. Па ако прихватимо да између те грандиозне појаве у Немачкој и нашег фудбала у њој постоје ипак неке паралеле, суштинско питање је шта се стварно догађа са нашим фудбалом. Некада док је то била игра, забава и забављање ми смо били међу водећима. И не само ми, већ и скоро све земље у којима је то схватање о фудбалу било владајуће: Мађарска, Русија, Пољска и друге земље махом социјалистичког начина производње.

Партизан, Црвена звезда, Динамо или Хајдук (наводим само нама добро познате успехе наших клубова) су на својим турнејама по западним земљама низали само успех. Партизан је 1995. победио у Ротердаму чак и репрезентацију Холандије са 2:0. И шта се догодило са нашим фудбалом?

Остао је тамо где је и био, је најкраћи одговор.

А Запад?

Запад је видео да нешто ту морају из основа да промене. И урадили су: Ту игру претворили су у занимање и то тешко занимање. И пошто они боље познају свако занимање од нас, они су, условно говорећи, овладали светским фудбалом.

Томе су додали и новац, организационо га прилагодили себи и тако почели да окрећу само њима доступне паре.

Свако ко је на Западу играо фудбал или тамо боравио, па са стране пратио по мало рад великих, па и мањих клубова, могао је видети колико је ту промена настало и то не само на плану физичких припремања, већ и у овладавању техником, тактиком, стварањем играча, комбинацијама, игром појединих линија и тима као целине, решавањем појединих ситуација које се наметну у току утакмице и још много чега другог. А у томе је суштина фудбалског заната.

Ми се свакако не можемо са њима носити на плану улагања, али можемо настојати да савладамо све те захтеве које модеран фудбал тражи.

И баш супротно од става познатог тренера из "Политикине" анкете, велике утакмице, а не тренинзи, стварају велике тренере. Треба рећи да велики и прави тренинзи доводе до великих тимова, великих играча и великих утакмица.

Значи, тајна, ако је има, а има је, лежи у раду, у тренинзима, у новим младим људима, фудбалски образованим. А не у старим људима или још боље речено у комбинацијама те модерне младости и не закржљалог старог фудбалског учитеља. А када наводимо све ово онда да се не заборави ни управљачка структура, где се један члан управе Партизана (потпредседник шта ли је?) хвали како је већ 28 година на тако важном месту!

И када по клубовима за неколико година будемо стварали или боље рећи производили по неколико фудбалера од којих би половина била стављена у промет, а половина остављена за углед млађима и за конкурисање јачима, моћи ћемо лагодније да се пењемо ка врховима фудбала. Али лагано, јер смо много времена изгубили.

Лазар Радовић,
вишеструки фудбалски репрезентативац, некадашњи фудбалер Будућности, Партизана и ПСВ-а