У сусрет празницима

           Нова година симболизује обнављање живота и слављење регенерације. Милиони руку које грле, у овој ноћи плету мрежу љубави и радости око планете. Новогодишња парада, најатрактивнији симбол Нове године, на Тибету траје четири дана, Грци носе фигурице јабука, оваца и звезда, а у Тајланду, маршира се уз звуке гонга. На Бахамима, у паради учествује на хиљаде костимираних људи. Јапанска традиција налаже праштање свих неспоразума, како би се у Нову годину ушло потпуно „чисто“. Последњег дана у децембру, звона будистичких храмова зазвоне сто осам пута, како би отерала сто осам људских слабости, а након тога се сви смеју, тако терајући зле духове.

          Прослављање Нове године, један је од најстаријих обичаја. По неким казивањима, први су почели да га практикују Кинези, по другим, то су били стари Германи или Римљани. Стари Германи су слављењем обележавали смену годишњих доба. Како зима у њиховим земљама почиње средином новембра, када се окончава жетва, окупљали су се и веселили због обављеног посла и предстојећег одмора. Након освајања Европе, Римљани су померили почетак прослављања на први јануар. Нову годину су славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност. У овом облику, обичај и његово значење постоји и данас. Руси су до X века славили Нову годину 1. марта, као долазак пролећа. Светковали су у част Сунца, а њихови обреди су имали магијско значење. Познаваоци митологије кажу да Нова година симболизује регенерацију космоса, обећање новог раста, чежњу за обновом и почињање изнова.

          Астрономска година је период за који Земља обиђе путању око Сунца и траје приближно 365 дана. На овој основи, сачињени су многи календари : кинески, јеврејски, мухамедански, руски, сијамски, етиопски, ирански, јулијански и грегоријански. У нашој земљи, Православна црква верске празнике и данас рачуна по јулијанском календару, који заостаје 13 дана за новим, грегоријанским.

          Као што је случај и са већином ствари које нас прате током живота, и са Новом годином је повезан низ веровања и обичаја који би требало да обезбеде да она буде боља, успешнија и срећнија од претходне. Неки верују да догађаји који се десе првог дана нове године имају утицај на збивања током целе наступајуће године. У прошлости је честитање на почетку имало значај сигурне чаробне снаге, а није било само пуки одраз уљудности. Према паганским веровањима, на дванаести звук поноћног звона, ваљало је скочити са стола или столице, што је доносило срећу у будућности. Пуцањем и пуцкетањем бичем, терали су се зли духови (данас се то чини бацањем петарди). Стари Словени су обожавали ватру којој су придавали натприродне моћи. Украшавали су трешњева стабла и палили свеће у част богова плодности. Ватром су истеривали зле духове, одвраћали несреће од дома и призивали добре силе.

          Украшавање дома је обичај новијег датума. Открили су га Шпанци у XVI веку код Астека који су украшавали краљевске палате. Кићење борова има значење слично кићењу зеленике код старих Римљана. Светлуцави украси, призивали су сунце да поново засија. Свећа је обавезан украс, а значење које јој се придаје зависи од боје: црвена доноси срећу, жута новац, плава је повољна за трговину, зелена за побољшање интелектуалних активности и здравља. Новогодишње свеће, према старим веровањима, треба палити првом упаљеном свећом.

          Најлуђа ноћ се прославља на свим континентима у свету, али на различите начине. Иако другачији и разноврсни видови славља, прославе имају исти циљ: да донесу радост и испуне вечиту наду да ће баш та нова година бити много боља и срећнија од претходне.

П. К.