Захаријев: Волимо Бугарску, али волимо и Србију

Босилеград – Највећи број становника општине Босилеград је бугарске националности, али у овом пограничном граду нема национализма и неће га ни бити, овако је за „Политику” председник општине Босилеград Владимир Захаријев коментарисао протест бугарске мањине, одржан 27. новембра, на којем је изразила незадовољство својим статусом у Србији.

„Оно што се догодило на протесту никога не сме да наведе на помисао да постоји и најмање национализма у овој мирној средини, још мање да је народ наше општине незадовољан својим положајем у Србији. Ми јесмо Бугари, волимо матицу Бугарску, али, волимо, напишите крупним словима, и државу Србију у којој су наши преци добили уточиште, у којој смо ми рођени, где живимо, радимо и стварамо, где имамо све што нам гарантује Устав”, прича Захаријев. Први човек Босилеграда то поткрепљује и чињеницама: „Наша деца могу да се школују и у основним и средњим школама на матерњем језику, можемо да негујемо и чувамо традицију, да без икаквих сметњи сарађујемо и стварамо блиске везе са Републиком Бугарском са којом имамо изванредне односе нарочито у области донација у култури, духовној и етносфери, а настојимо да их унапредимо и у привредном смислу. А за све друго ми смо упућени на државу Србију, на Београд”.

Захаријев каже да ова средина није погодно тло за сејање семена зла. „Били смо и остаћемо пример доброг живота и суживота са браћом Србима, бићемо увек пример пуне лојалности држави Србији. Никада грађани Босилеграда неће дозволити да се на било ком месту, а ту мислим и на републичку скупштину, распирује мржња.”

Знају у Босилеграду, истиче председник општине Захаријев, да би много боље било када би се цео крај и општина брже развијали у економском смислу:

„Оно што је у овом тренутку најбитније је хитан и неизоставно брз економски развој Босилеграда и целог пограничног појаса. Од државе Србије и њених министарстава, агенција и фондова очекујемо помоћ као и све неразвијене општине, јер своју шансу видимо у децентрализацији земље. Још се на све чека одговор из Београда, а када би локалним самоуправама била дата на располагање само имовина на нашим територијама, све би било другачије. Чврсто верујем да би тада било и инвеститора и инвестиција и да би сами много више могли да учинимо за развој својих средина. Била би заустављена миграција, било би омогућено запошљавање младих а самим тим и цео крај би се брже развијао”, рекао је за „Политику” председник општине Босилеград Владимир Захаријев истичући једну посебност свог града: Међу мештанима Босилеграда је неподељено мишљење да се њихова средина злоупотребљава за нечије интересе. Страшко Апостолов каже: „Медији су криви јер су у њиховим извештајима место добили само они који уопште нису из Босилеграда. Била је то групица људи, међу њима највише оних који су дошли из Бугарске, која нема добре намере”. Милан Асенов истиче да је жалосно што није пренета реална слика о догађају, фаворизовани су људи које ми не познајемо и нису одавде.

Т. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Годишњица Нејског споразума

У центру Босилеграда, у суботу 27. новембра одржан је протест припадника Демократске партије Бугара из Босилеграда којима су се придружили и представници националистичке бугарске странке Атака из Бугарске. Повод је, по речима протестаната, незадовољство ове националне мањине, статусом у Србији. Скуп је одржан на годишњицу Нејског мировног споразума, потписаног 27. новембра 1919. године у градићу Неј код Париза, када су Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца припојене територије Цариброда, Босилеграда, Струмице и делови с десне стране реке Тимок.