Индустрија чека нове ударнике

Све је мање капитала по свету спремног за улагања у земље као што је наша, а на који, изгледа, Србија и даље превише рачуна. Што пре заборавимо модел развоја Србије у последњој деценији брже ћемо избећи економски слом, кажу у разговору за „Политику” др Љубодраг Савић, професор београдског Економског факултета. Не смемо да поновимо грешку из протеклих десет година у којима смо занемарили обнову и развој индустрије. За потрошњу изнад реалних могућности искроман раст друштвеног богатства „платили” смо чак34 милијарде долара.

Професор Савић сумња у реалност изведених рачуница аутора недавно представљеног „Посткризног модела развоја 2011–2020.” који предвиђају годишњи просечнираст бруто домаћег производа од 5,8 одсто. Тако би БДП из 2008. од 34,26 милијарди евра, што је 4.651 евро по становнику, у 2020. достигаопросечних 8.000 евра по становнику, односно 52,7 милијарди евра. То може да се оствари, тврде ови аутори, ако се постигне просечан годишњи раст индустријске производње, од 6,9 одсто, што би омогућило годишњи раст извоза од 13,5 одсто и повећање учешћа извоза у БДП-у на 65 одсто.

– Пројектованим просечним годишњим растом индустријске производње од само 6,9 одсто не може да се оствари високо повећање извоза од 13,5 одсто годишње – тврди наш саговорник. Поготову ако се зна да је у протеклој деценији 95 одсто извоза потицало управо из индустрије.

– За знатније повећање извоза, осим раста конкурентности, Србија мора да створи и одговарајуће вишкове робе, којих данас нема – указује Савић. – Са пројектованим скромним годишњим растом индустријске производње од 6,9 одсто, неће их ни створити. Због тога сматрам да није реално очекивати да се учешће извоза у БДП-у од 25 одсто у 2009. години, што је око 8,5 милијарди евра, повећа на 65 одсто БДП у 2020. години, односно на 34 милијарде евра. А, при том, да се у исто време учешће индустрије у БДП повећа само симболично, са 17,6 одсто у 2011, на 19,1 одсто у 2020. години, што је знатно мање у односу на већину других брзо растућих економија.

Учешће индустрије у БДП у Чешкој износи 39 одсто, Ирској 43 одсто, Кини 48 одсто, док се у земљама ЕУ креће између 23 и 30 одсто.

Савић сматра да су у „Посткризном моделу раста” предвиђена недовољна подстицајна средства да би се остварио „динамичан” развој индустрије. Тако је на крају 2009. године индустријска производња била само за 2,9 одсто већа него 2001. а чинила је свега 44 одсто производње из далеке 1990. године.

– За спровођење активности које аутори називају индустријском политиком, планирано је годишње издвајање једног процента БДП-а, што ће у 2011. години износити 330, а 2020. године свега 520 милиона евра. Са таквом подршком развоју да се, неким чудом, и остваре планиране стопе раста индустријске производње, достигнути ниво у 2020. години не би премашио производњу из веома далеке 1990. године – предочава Савић.

Александар Микавица