Industrija čeka nove udarnike

Sve je manje kapitala po svetu spremnog za ulaganja u zemlje kao što je naša, a na koji, izgleda, Srbija i dalje previše računa. Što pre zaboravimo model razvoja Srbije u poslednjoj deceniji brže ćemo izbeći ekonomski slom, kažu u razgovoru za „Politiku” dr Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Ne smemo da ponovimo grešku iz proteklih deset godina u kojima smo zanemarili obnovu i razvoj industrije. Za potrošnju iznad realnih mogućnosti iskroman rast društvenog bogatstva „platili” smo čak34 milijarde dolara.

Profesor Savić sumnja u realnost izvedenih računica autora nedavno predstavljenog „Postkriznog modela razvoja 2011–2020.” koji predviđaju godišnji prosečnirast bruto domaćeg proizvoda od 5,8 odsto. Tako bi BDP iz 2008. od 34,26 milijardi evra, što je 4.651 evro po stanovniku, u 2020. dostigaoprosečnih 8.000 evra po stanovniku, odnosno 52,7 milijardi evra. To može da se ostvari, tvrde ovi autori, ako se postigne prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje, od 6,9 odsto, što bi omogućilo godišnji rast izvoza od 13,5 odsto i povećanje učešća izvoza u BDP-u na 65 odsto.

– Projektovanim prosečnim godišnjim rastom industrijske proizvodnje od samo 6,9 odsto ne može da se ostvari visoko povećanje izvoza od 13,5 odsto godišnje – tvrdi naš sagovornik. Pogotovu ako se zna da je u protekloj deceniji 95 odsto izvoza poticalo upravo iz industrije.

– Za znatnije povećanje izvoza, osim rasta konkurentnosti, Srbija mora da stvori i odgovarajuće viškove robe, kojih danas nema – ukazuje Savić. – Sa projektovanim skromnim godišnjim rastom industrijske proizvodnje od 6,9 odsto, neće ih ni stvoriti. Zbog toga smatram da nije realno očekivati da se učešće izvoza u BDP-u od 25 odsto u 2009. godini, što je oko 8,5 milijardi evra, poveća na 65 odsto BDP u 2020. godini, odnosno na 34 milijarde evra. A, pri tom, da se u isto vreme učešće industrije u BDP poveća samo simbolično, sa 17,6 odsto u 2011, na 19,1 odsto u 2020. godini, što je znatno manje u odnosu na većinu drugih brzo rastućih ekonomija.

Učešće industrije u BDP u Češkoj iznosi 39 odsto, Irskoj 43 odsto, Kini 48 odsto, dok se u zemljama EU kreće između 23 i 30 odsto.

Savić smatra da su u „Postkriznom modelu rasta” predviđena nedovoljna podsticajna sredstva da bi se ostvario „dinamičan” razvoj industrije. Tako je na kraju 2009. godine industrijska proizvodnja bila samo za 2,9 odsto veća nego 2001. a činila je svega 44 odsto proizvodnje iz daleke 1990. godine.

– Za sprovođenje aktivnosti koje autori nazivaju industrijskom politikom, planirano je godišnje izdvajanje jednog procenta BDP-a, što će u 2011. godini iznositi 330, a 2020. godine svega 520 miliona evra. Sa takvom podrškom razvoju da se, nekim čudom, i ostvare planirane stope rasta industrijske proizvodnje, dostignuti nivo u 2020. godini ne bi premašio proizvodnju iz veoma daleke 1990. godine – predočava Savić.

Aleksandar Mikavica