Виртуелна дипломатска служба ЕУ

Од нашег сталног дописника

Брисел – Европска дипломатска служба (ЕДС) са Кетрин Ештон на челу званично је успостављена првог дана децембра у Бриселу, а њени критичари одмах су је назвали „виртуелна служба”, алудирајући на чињеницу да јој Европски парламент није одобрио буџет за наредну годину.

Без буџета за наредну годину не може бити остварен формални трансфер особља из Европске комисије и Савета ЕУ у Европску дипломатску службу, која би сходно Лисабонском уговору требало да броји око 3.700 људи. Уколико криза финансирања потраје то би могло да лимитира пријем нових људи у службу, потврдили су нам у кабинету шефа европске дипломатије Кетрин Ештон.

Захваљујући буџету за 2010. годину, ЕДС располаже са 9,5 милиона евра, што је довољно за ангажовање неопходних кадрова. Међу онима који ће до Нове године преузети своје дужности, без обзира на то како ће се завршити договори о буџету, свакако су шесторо помоћника Ештонове, као и генерални секретар ЕДС-а.

У канцеларији Кетрин Ештон нису могли да потврде, али нису желели ни да демантују да ће бивши представник ЕУ у Босни и Херцеговини и бивши шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак бити помоћник за западни Балкан. Такође, немамо потврду, али ни деманти у вези са именовањем француског дипломате Пјера Вилмона на место генералног секретара ЕДС-а.

Почетак рада ЕДС-а протекао је без велике помпе. Ештонова је кратко саопштила јавности да „није реч о отварању 28. дипломатског представништва, већ о признању да 27 њих ради заједно као један. Реч је о саопштавању исте поруке и већој ефикасности у свету. Ако размишљате о неким великим питањима спољне политике – безбедности и стабилности у свету, ефектима климатских промена, онда ако говоримо и делујемо заједно можемо да постигнемо више”, казала је Ештонова и навела да очекује да ће ЕДС бити у потпуности оперативан од почетка наредне године.

Изостанак свечаности приликом лансирања нове дипломатске службе није остао незапажен, али у кабинету Ештонове објаснили су да је „ово време штедње, а да је ЕДС сервис грађана ЕУ и да би било погрешно пуцати чеповима шампањца”.

У практичном смислу, запослени у ЕК који су се досад бавили спољном политиком у одељењу Релекс и у секретаријату Савета ЕУ, као и неке националне дипломате, радиће заједно под окриљем ЕДС-а.

Без новца из буџета ипак неће бити могуће довршити опремање њихових канцеларија, као ни регрутовање средњих и нижих кадрова за потребе службе. У првој фази запошљавања приоритет ће бити да све државе добију своје представнике у ЕДС-у, а попуњавање радних места зависиће од финансирања. Дугорочни циљ којем тежи Брисел требало би да буде ефикаснија и јевтинија дипломатија.

Да би дошли до именовања, кандидати за високе функције у ЕДС-у мораће да прођу „хиринг” (испитивање) у Европском парламенту, баш као и кандидати за комесарске функције и друге важне положаје у бриселској администрацији.

В. Јокановић