Virtuelna diplomatska služba EU

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Evropska diplomatska služba (EDS) sa Ketrin Ešton na čelu zvanično je uspostavljena prvog dana decembra u Briselu, a njeni kritičari odmah su je nazvali „virtuelna služba”, aludirajući na činjenicu da joj Evropski parlament nije odobrio budžet za narednu godinu.

Bez budžeta za narednu godinu ne može biti ostvaren formalni transfer osoblja iz Evropske komisije i Saveta EU u Evropsku diplomatsku službu, koja bi shodno Lisabonskom ugovoru trebalo da broji oko 3.700 ljudi. Ukoliko kriza finansiranja potraje to bi moglo da limitira prijem novih ljudi u službu, potvrdili su nam u kabinetu šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Zahvaljujući budžetu za 2010. godinu, EDS raspolaže sa 9,5 miliona evra, što je dovoljno za angažovanje neophodnih kadrova. Među onima koji će do Nove godine preuzeti svoje dužnosti, bez obzira na to kako će se završiti dogovori o budžetu, svakako su šestoro pomoćnika Eštonove, kao i generalni sekretar EDS-a.

U kancelariji Ketrin Ešton nisu mogli da potvrde, ali nisu želeli ni da demantuju da će bivši predstavnik EU u Bosni i Hercegovini i bivši šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak biti pomoćnik za zapadni Balkan. Takođe, nemamo potvrdu, ali ni demanti u vezi sa imenovanjem francuskog diplomate Pjera Vilmona na mesto generalnog sekretara EDS-a.

Početak rada EDS-a protekao je bez velike pompe. Eštonova je kratko saopštila javnosti da „nije reč o otvaranju 28. diplomatskog predstavništva, već o priznanju da 27 njih radi zajedno kao jedan. Reč je o saopštavanju iste poruke i većoj efikasnosti u svetu. Ako razmišljate o nekim velikim pitanjima spoljne politike – bezbednosti i stabilnosti u svetu, efektima klimatskih promena, onda ako govorimo i delujemo zajedno možemo da postignemo više”, kazala je Eštonova i navela da očekuje da će EDS biti u potpunosti operativan od početka naredne godine.

Izostanak svečanosti prilikom lansiranja nove diplomatske službe nije ostao nezapažen, ali u kabinetu Eštonove objasnili su da je „ovo vreme štednje, a da je EDS servis građana EU i da bi bilo pogrešno pucati čepovima šampanjca”.

U praktičnom smislu, zaposleni u EK koji su se dosad bavili spoljnom politikom u odeljenju Releks i u sekretarijatu Saveta EU, kao i neke nacionalne diplomate, radiće zajedno pod okriljem EDS-a.

Bez novca iz budžeta ipak neće biti moguće dovršiti opremanje njihovih kancelarija, kao ni regrutovanje srednjih i nižih kadrova za potrebe službe. U prvoj fazi zapošljavanja prioritet će biti da sve države dobiju svoje predstavnike u EDS-u, a popunjavanje radnih mesta zavisiće od finansiranja. Dugoročni cilj kojem teži Brisel trebalo bi da bude efikasnija i jevtinija diplomatija.

Da bi došli do imenovanja, kandidati za visoke funkcije u EDS-u moraće da prođu „hiring” (ispitivanje) u Evropskom parlamentu, baš kao i kandidati za komesarske funkcije i druge važne položaje u briselskoj administraciji.

V. Jokanović