Српски Џемс Бонд говори албански

Можда би последице напада Ал Каиде на САД 11. септембра 2001. године биле блаже да су америчке тајне службе на време превеле пресретнуте поруке на арапском језику које су указивале на овај паклени план. Познавање језика одувек је било од изузетног значаја за (контра)обавештајни рад, без обзира да ли се ради о преводу тајно снимљених разговора или читању имејл порука. Американци су некада за потребе другог најстаријег заната на свету ценили знање руског, а тадашњи Совјети енглеског, мада се из савремених шпијунских афера види да се знање тих језика и даље цени. Јавна је тајна, а и логично је, да се у тајним службама Србије посебно цени знање албанског језика. Осим тога знање албанског је веома корисно и у борби против организованог криминала, трговине дрогом и белим робљем, што су констатовале и многе полиције из држава ЕУ.

– Можете имати софистицирана средства, али ако не знате језик супарника спречени сте да било шта радите по питању пресецања комуникација, а поготово кад се ради о одржавању агентурне мреже и методи инфилтрације. Али специфичности једног језика налажу да треба провести одређено време и у иностранству, пошто се „улични језик” тамо најбоље учи, што значи да је „стварање” оперативца који савршено зна неки од критичних страних језика дуг процес. Проблем познавања језика је комплексан и зато што сваки карактеришу дијалекти, локализми, аргои – истиче за „Политику” Марко Јорданов Тодоровић (35), аутор књиге „Службе безбедности: колико знање страних језика доприноси борби против тероризма” у издању Војноиздавачког завода, иначе професор француског и енглеског језика.

Језике треба најбоље да знају оперативци – инфилтратори и они које се баве агентурним методом. Следе аналитичари, док руководиоци треба да знају језик бар на основном нивоу због ефикасне сарадње с међународним структурама и иностраним службама. Најкритичнији језик за Србију је албански, сматра саговорник „Политике”. У борби против албанских екстремиста ангажовани су углавном људи с Косова и Метохије који добро познају тај језик а неки савршено – када су међу Албанцима, говор не открива њихово порекло.

– Да бисмо говорили о критичним језицима, требало би да направимо анализу одакле нам прети опасност од тероризма. Са аспекта унутрашњег тероризма, пре свега треба знати албански, односно оба његова дијалекта. Исти је проблем на југу централне Србије. Службе би морале да познају и друге језике националних мањина јер се никад не зна када и где се може појавити неки безбедносни изазов – објашњава Јорданов Тодоровић.

Што се тиче транснационалног тероризма, и на овим просторима треба знати арапски и његове дијалекте јер су у региону повремено присутне безбедносно интересантне особе с Блиског истока и севера Африке, о чему су извештавали и медији.

Када је реч о језицима, добар превод прикупљеног аудио или текстуалног материјала је императив, због благовременог обавештавања доносилаца конкретних безбедносних одлука и правилног безбедносног курса државе. Важна је форензичка лингвистика, нарочито у борби против криминала, јер често омогућава „читање између редова”. Комуникација истим језиком је и веома битна психолошка „карта” на коју се може играти - ствара се однос поверења између оперативца и сарадника, каже наш саговорник.

Он сумња да су земље западног Балкана опремљеније у лингвистичком смислу од Србије.

– Међутим, интересантно је да такозвана Обавештајна служба Косова, поучена неким искуствима, почиње да води рачуна о томе – запошљавају младе Албанце с Косова који су на студијима у западној Европи и одлично познају један или више страних језика, али и српски... У Америци су најтраженији стручњаци за арапски, фарси, пашту и мандарински, док је „служба њеног величанства” – МИ-6, заинтересована и за кадар који зна урду или шпански  – каже Јорданов Тодоровић.

Т. Бојковић