Све моћнији контролори владе

Србија је достигла шведски стандард: око 80 одсто препорука заштитника грађана (омбудсмана) уважено је. Зашто се онда председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић договарала с представницима независних регулаторних тела како да се побољша контрола извршне власти? Зашто је онда закључено: „Независна тела ће своје извештаје достављати скупштини до краја марта сваке године, о тим извештајима ће одбори имати закључке и они ће бити предлог рада пленума”? Одговор је: зато што је овом договору претходио извешај Европске комисије из кога је било јасно да у сарадњи скупштине и независних тела није увек све било у најбољем реду.

Независна регулаторна тела су: повереник за информације, заштитник грађана, државни ревизор, повереник за родну равноправност, Агенција за борбу против корупције, РРА, Рател, Комисија за хартије од вредности, Комисија за заштиту конкуренције, Национални просветни савет, Национални савет за високо образовање, Здравствени савет Србије…

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је једна од најстаријих независних институција. Постоји од краја 2004. године као Повереник, а од почетка 2009. године Родољуб Шабић је надлежан и за заштиту података о личности. У првих седам месеци свога рада Повереник није имао на располагању никакве просторије, ни динар из буџета, ниједног сарадника. Касније се ситуација променила и Повереник последњих година има пристојан буџет. Међутим, сваке године се део средстава враћа у буџет јер Повереник нема потребан простор и број сарадника који је предвиђен. После проширења надлежности на зашиту података о личности, то је посебан проблем. Сада је сарадника два и по пута мањи од предвиђеног. Повереник Словеније, који има сличне надлежности, и десетак пута мање предмета има већи број запослених од српског. И поред проблема институција је стекла поверење грађана, што потврђује стални пораст броја предмета: сваког месеца стиже око 300 жалби, а број регистрованих предмета прешао је десет хиљада. Институција је у оквиру мониторинга ЕУ добијала врло добре оцене као и повереник који је добио више формалних признања.

„У више од 90 одсто случајева жалба Поверенику даје резултат и онај ко је ускраћен за информацију је добија. У око две трећине случајева Повереник чак и не мора да доноси решења, јер орган власти који је претходно ускратио информацију даје је на захтев Повереника. У осталим случејевима се уз више или мање гунђања информација добија. У малом проценту органи власти не поступају по решењима иако су она по закону коначна, обавезујућа и извршна”, објашњава Шабић. Проблем је био и то што влада која је била по закону дужна да принудно обезбеди извршна решања то није чинила. Повереник је више пута упозоравао да је то индиректан позив на кршење закона, па је у мају ове године влада предложила измене закона којима Повереник добио овлашћење да онима који не изврше налоге изриче новчане казне од 200.000 динара. Ново решење даје ефекте, али треба очекивати да ће бити и оних који ће плаћати казну, али неће поступати по решењу. Зато би влада требало принудним путем да обезбеди извршење решења повереника.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да власт дозвољава већу контролу независним регуларним телима него када су она била формирана и да је добро што то сада почиње да функционише. „Родољуб Шабић и Саша Јанковић, омбудсман, укључили су јавност у свој рад што је добро. Власт свакако није одушевљена контролом, али упркос томе и тешким условима, независна тела раде свој посао. Власт је морала да их формира јер је постојао стандард, али и скупштина мора да контролише извршну власт да не буде бриго моја пређи на другога.” Дерета подсећа да су се закони два пута мењали да би се побољшао рад ових институција, али да ни после тога грађани који су спремни да укажу на неправилности нису заштићени. „Звиждачи или узбуњивачи како их код нас називају морају бити заштићени и тај закон ће бити важан.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да су независна регулаторна тела у нашу праксу ушла доста тешко и под притиском очекивања ЕУ. „Ниједна власт не воли контролу, али постоје регуле, односно контрола извршне власти што треба да ради и скупштина. Важно је како су бирани челници ових институција и колико су они независни. Како време протиче значај ових тела је све већи, она су поправила свој имиџ, али још нису довољно утицајна. Иако је ово нова пракса у нашем политичком животу Шабић се наметнуо као отресит, ауторитативан и успева доста да уради. С неким другим регулаторним телима иде теже, зато у овој фази и јавност мора помоћи. Људи у политичким странкама морају да схвате да су закони испред политичке воље. А да би стање било боље, уз притисак ЕУ, ове институције треба да воде независни, принципијелни и доследни људи а не они који би били продужена рука оних које контролишу.”