Тесла би се радовао интернету

ЕКСКЛУЗИВНО
(Од нашег сталног дописника)
Њујорчанка Саманта Хант четири године проучавала је живот Николе Тесле, обилазила подруме хотела „Њујоркер”, пет спратова под земљом, путовала по Америци, разговарала с фанатицима из клубова са именом најпознатијег српског Њујорчанина… Њен роман „Проналазак свега другог” („The Invention of Everything Else”) појавиће се у америчким књижарама у првој половини фебруара. За прву књигу, „Мора” (The Seas)млада књижевница добила је награду „најбоља остварења младих књижевника испод 35 година” Националне фондације за књигу. Ауторка је неколико збирки кратких прича, а њена проза редовно излази у часопису „Њујоркер” у коме сарађују најбољи и најславнији писци данашњице. Критика с нестрпљењем очекује роман о Тесли, а Саманту Хант успели смо да пронађемо у Њујорку где обавља последње припреме пред турнеју по Америци. И поред тога што је проучила и ишчитала све што се данас у Америци може сазнати о Николи Тесли, она се одлучила да уместо још једне биографије напише фикцију. Није једина која је у овом научнику нашла инспирацију за уметничко дело. Али је можда једина у Америци која се тако предано посветила истраживању непознатих детаља из његовог живота, покушају да завири у начин на који је Тесла размишљао…

Како сте дошли на идеју да напишете роман о једном научнику?

Нисам о Тесли учила у школи јер на жалост америчка деца кроз школовање, немају прилику да сазнају много о великим људима из науке, па ни о самој науци. Тесла је 58 година провео у овој земљи, и он је прави историјски јунак. Десило се, најзад „да потпуно случајно сазнам за њега. Била сам у једном музеју уметничких остварења и тамо сам наишла на белешку о биоскопу Џејмса Џојса који се звао Волта. И раније сам чула за овај даблински биоскоп, али сам желела да сазнам нешто више. Негде на путу између музеја и куће „Волта” се преокренула (пермутовала) у Тесла – изгледало је као да се то десило само од себе. Мора ипак да је његово име одувек лутало мојом главом. Када сам схватила шта све не знам о Тесли, одмах сам пожелела да напишем роман. У то време већ сам писала кратке приче о другим научницима… Изгледало је да ће се Тесла савршено уклопити у тај кратки опус.

Написали сте дубоко поетичан роман, шта Вас је привукло Теслиној души?

За мене као писца, неодољиви су ти фантастични необични детаљи из његовог живота. Нисам могла да одолим, као посвећеник у фикцију, чињеницама да је највећи део свог живота проживео у хотелским собама Њујорка, никад се није женио, обожавао голубове, да је сањао о фотографијама мисли, и да је то исти човек који је свету донео наизменичну струју и радио. Теслин живот учинио ми се тако дубоко поетским, да сам просто осетила неодољив порив да га запишем на свој начин.

Дуго сте и стрпљиво проучавали чињенице и фикцију о Тесли у Америци. Можете ли да нам кажете шта је за Вас било најзанимљивије откриће?

Толико тога је написано о Тесли, да нисам сигурна да ли сам у стању да додам иједну историјску чињеницу његовој биографији. Многи магични детаљи су већ описани. Уживала сам међутим у чланцима које је писао за „Сенчери магазин” и у поезији коју је преводио са српског. Почела сам да одлазим на места у Њујорку где је Тесла живео, вечеравао или радио… Узбудљиво је стајати на истом месту где је он (као и милиони других) стајао. Усхићена сам што је човек који је за мене „суперхерој” или мит заиста постојао, и што је живео у мом граду.

Да ли је он за Вас и после „Проналаска свега осталог” остао тајна?

Тесла је за мене остао мистерија. Хрватска редитељка Хелена Булаја питала ме је да ли бих, да могу, путовала у прошлост и лично срела Теслу. Рекла сам јој да бих се плашила да се лично са њим упознам. Ваљда ме застрашује његова интелигенција. Али волела бих само да га пратим из прикрајка, док шета Њујорком. Волела бих да му чујем глас, да видим како је стварно изгледао…
Верујем да је имао натприродну интуицију и снагу перцепције какву обични људи немају. Сензибилитет му је омогућавао да се боље и јаче усредсреди на тему, а да истовремено посматра и види јасније него други. У том смислу ја у Тесли видим и уметника и проналазача.
 

На почетку „Проналаска свега осталог” читаоци се пребацују у Њујорк почетком двадесетог века, а Никола Тесла разговара са голубовима. Слично у свом првом роману „Мора” уводите магични дух океана и сирена. Ипак ви нисте следбеник латиноамеричког магичног реализма?

Не волим да мислим да пишем о магији. Али увек су ме занимале мистерије и они писци који уместо да их решавају, указују на још веће тајне. Један од њих је Харуки Мураками. Свет јесте мистериозно место. Наука и природа су чудније него било која магија или трик. Занимају ме експерименти британског биолога Руперта Шелдрејка. Он проучава феномене као што су „зашто увек знамо кад нас неко гледа или посматра” или „зашто кад размишљамо о неком пријатељу с којим смо изгубили сваку везу, успевамо да га изненада сретнемо”. Овај научник би волео да докаже да ти феномени за које се сви слажемо да постоје, не настају неком магијом или коинциденцијом, већ да су произашли из биологије, из ћелијских реакција. И ја желим да пишем на сличан начин.
 

У књизи Тесла тврди да је комуницирао са марсовцима. Када би то данас неко рекао, отписали би га као „с ума сишавшег”?

То је тврдио и у свом стварном животу. Тесла је био врло отвореног ума. Једноставно није употребљавао толико филтера између мисли и речи. Многи су на жалост и онда сматрали да су такви људи луди.
 

Епиграф „Све што може да се пронађе, пронађено је” подсећа на човекову тежњу да уведе ред у универзум који не можемо да контролишемо или разумемо?

Нагон за стваралаштвом нас чини људима. Било да се стварају бебе, или „ај-фони”. То нас повезује са бесконачним, са необјашњивим. Мислим да би се Тесла растужио кад би нас данас видео. Колико је свађа око ауторских права, колико је мало остало од праве несебичне стваралачке идеје у човеку. Где су данас научници какав је био Тесла. Ми их не видимо, можда су њихови гени уништени капиталистичком похлепом. Можда тек треба да се роде. Али сигурна сам да би се Тесла много радовао Интернету. То је тако „теслински” проналазак.

Тесла, онакав каквог га видимо у вашој књизи, живи у свом изолованом свету?

Тесла је веровао у осаму. Писци и уметници могу да имају супруге, али проналазачи не могу да се жене. Можда је осама једини начин да останеш отворен и поштен. Свакоме ко жели да ствара потребан је простор за разигравање духа… То није усамљеност.

-----------------------------------------------------------

Теслина соба у „Њујоркеру”

Роман Саманте Хант дешава се последње године живота Николе Тесле у соби 3327 хотела „Њујоркер” где је живео десет година до своје смрти 1943, описујући те дане славног научника и кроз његово познанство са младом слушкињом. Када је хотел 1930. године изграђен, била је то једна од најлепших грађевина арт декоа у Њујорку. Коштао је 22 милиона долара, имао је 2500 соба, највећи фризерски салон, највећу кухињу, вешерницу и телефонску централу на свету напајајући се електричном централом у подруму ове четрдесетоспратнице. Тесла је живео на 33. спрату, а број собе је пажљиво изабрао по математичкој једначини: три на куб једнако је 27. Данас је „Њујоркер” хотел средње категорије за туристе, а свако ко на време направи резервацију може да одседне и у Теслиној соби на тридесет трећем спрату.