Нови бисер у нисци вршачких тргова

Вршац – Вршац је добио Светосавски трг, површине 12.000 квадратних метара, на коме је и познати Руски парк, са чесмом, мноштвом масивних дрвених клупа, и бистама знаменитих Вршчана.

Пројектант је „Биро стил“, радове је реализовао „Хемофарм инжењеринг“, а уређење ове површине градског језгра стајало је око 95 милиона динара.

Изградња тргова у Вршцу започета је пре петнаестак година, када је градска власт одлучила да, усред санкција, отпочне најобимније радове у историји вароши. Готово два и по хектара површине у три централне улице реконструисано је и изграђивано неколико година. Новца у општинској каси није било, па је, као и много пута до тада, „Хемофарм“ био „дежурни инвеститор“. Први пут од Другог светског рата, вршачка општина је „књижила“ корист од близине границе. Трговина нафтом и дериватима, шверцованим из Румуније, могла је да се одвија само на посебној локацији, на периферији града. Посебну таксу плаћали су и продавци и купци, а новац је уложен у изградњу трга са пуно цвећа, паркићем, травњацима, две фонтане, клупама, четвоространим сатом... Трг је добио име вршачког владике Светог Теодора Вршачког, вође српског устанка у Банату против Турака.

Изградња овог трга, док су друге градске средине назадовале, биће забележена као посебан подвиг, и почетак наглог успона друштвеног живота Вршчана. Комуналним уређењем, у Вршцу је створен и нови стандард понашања.

Док је грађен највећи „градски плац“, планирани су наредни вршачки тргови, па је пре две године Фондација „Хемофарм“ добро одрешила кесу, уложивши 420.000 евра у уређење до тада запуштене порте Саборног храма Светог Николаја, површине близу једног хектара. Донација је од вишеструког значаја, јер, не само да су ђаци Основне школе „Вук Караџић“, којима је порта и школско двориште, добили уређен простор за игру, а шетачи за уживање, већ је на тај начин створена веза са новим трговима у низу. Тако је прошле године једна неугледна, запуштена површина од 8.400 квадратних метара, за само шест месеци – претворена у Позоришни трг, на коме су и Народно позориште „Стерија“, и бронзана фигура оца српске драме Јована Поповића Стерије, чију су израду, 1981. године, финансирали „позориштници Југославије“.

И на овом простору су травњаци, цвећњаци, дрвене клупе са ливеним постољима, канделабри... Стари, високи зид око Владичанског двора замењен је металном оградом, која омогућава туристима поглед на велелепни двор, чију је градњу, давне 1756. године, започео владика Јован (Георгијевић, 1749–1768), а завршена је седам година касније.

Управо „рођени” Светосавски трг је нови бисер у нисци. Уређење још једног трга у градском језгру, који носи име Трг победе, силом временских услова, остављено је за следећу годину. То је мања површина, од око 4.000 квадратних метара, између Градске куће и солитера. Мада још од предаје на коришћење, није била по вољи и укусу Вршчана, јер је нападно одисала соцреализмом, и о овој површини су комуналци водили бригу, што се зеленила и цвећа тиче. Када реконструкција и овог трга буде завршена, сва четири градска плаца и порта биће међусобно повезани. Осим лепог изгледа, омогућаваће све бројнијим туристима да „у даху“ обиђу, у низу, неколико важнијих културних и историјских институција и објеката, у центру града.