Неуспешна „реанимација” ОЕБС-а

Први самит Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС), одржан после 11 година у Астани, завршен је уз пуно дипломатских натезања усвајањем завршне декларације али без акционог плана за евентуалне кризе на територији земаља чланица. Иако Казахстан као организатор истиче да је „усвајањем завршне декларације у последњи час самит спасен од пропасти”, нерешени конфликти између чланица спречили су да се унесе „нова енергија” у функционисање ове безбедносне организације.

Незадовољство коначним исходом самита највише су истакли представници Европске уније и САД, будући да 56 земаља чланица нису постигле консензус о акционом плану.

„САД изражава жаљење што на овом самиту нисмо успели да договоримо акциони план о будућих подручјима рада ОЕБС-а”, рекао је један амерички званичник, преноси Интерфакс. „Као што смо више пута навели током протеклих недеља и месеци, ми не можемо пристати да се на првом самиту ОЕБС-а у последњих једанаест година усвоји Акциони план која не одражава веома озбиљне безбедносне изазове нашег времена, а то су дуготрајни сукоби у Грузији, Молдавији и Нагорно Карабаху”.

Због очигледне несагласности између Запада и Истока о бројним проблемима, завршна декларација није извршила својеврсну „реанимацију” ОЕБС-а већ је само потврдила главне принципе организације, избегавши помињање кључних проблема.

Чланице су се, очигледно, поделиле на источни и западни блок тако да је завршна седница која је трајала дубоко у ноћ обележена, како је то оценио један дипломата ЕУ, изразима очаја и међусобних оптужби, будући да је свако од учесника тражио укључивање у акциони план својих захтева.

Медији преносе да су у току самита вођени најтежи разговори са Азербејџаном, Јерменијом, Грузијом и Узбекистаном где је, између осталог, Баку тражио потврђивање у документима принципа територијалне целовитости, док је Јерменија бранила право народа на самоопредељење. Осим тога, делегација Узбекистана је била против укључивања у декларацију казахстанских иницијатива који се односе на формирање јединственог простора безбедности, развоја веза ОЕБС-а са другим међународним организацијама и ширења броја институција ОЕБС-а.

Док је грузијски председник Михаил Сакашвили инсистирао да се у декларацији помену и Јужна Осетија и Абхазија, Русија се томе активно противила, а знатно већи дипломатски клинч уз оштре узајамне оптужбе избио је између делегација Азербејџана и Јерменије око питања Нагорно Карабаха.

„Неко користи ОЕБС за међународни пи-ар, други за промовисање својих интереса у Европи, а за треће је то само једна од многих међународних организација”, рекао је „Комерсанту” председник Спољнополитичког комитета Савета федерације Михаил Маргелов.

Ипак, у разговорима дипломата из САД, Русије и Европске уније постигнут је такозвани „минимални консензус” у којем је практично само изражена „приврженост вредностима ОЕБС”.

Према оцени једног неименованог казахстанског експерта, дуго очекивани самит је, с једне стране, показао напоре Казахстана у промовисању развоја ОЕБС-а, док са друге стране, показао је непријатну чињеницу да слаби значај овог блока.

Ипак, ни Вашингтон ни Москва нису у потпуности дигли руке од ОЕБС-а, додуше из потпуно различитих разлога.

Русија је последњих година била често у сукобу са европским државама по питању снабдевања енергијом, безбедности граница и иранског нуклеарног програма, а није јој ни одговарао притисак ОЕБС-а за време грузијског рата 2008. године. Кремљ је, према свему судећи, схватио да мора да ојача своје везе и утицај на остатак Европе. Будући да се ОЕБС сматра за најслабији од три стуба европске безбедности (у које су укључени и НАТО и ЕУ), Москва је очигледно одлучила да ту најпре повећа свој утицај.

САД, пак, кроз НАТО имају веома ефикасан утицај на питања безбедности у Европи, али им је ОЕБС важан за утицај на земље Централне Азије, јер су све чланице ове организације. Тако да не чуди што је шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон на самиту истакла значај ових земаља за оближњу мисију у Авганистану, која је Американцима изузетно значајна.

Упркос томе што је хладни рат завршен пре 10 година, надгорњавања Вашингтона и Москве се преламају кроз функционисање ОЕБС-а, а свет је, очигледно, и даље још далеко од јединствене заједнице евроатлантске и евроазијске безбедности.

----------------------------------------------

Људска права на зачељу

Питања демократизације, медијских слобода, мањинских права, владавине права, образовања и праћења изборних процеса су на самиту у Астани у потпуности остала у сенци расправе о замрзнутим конфликтима. Тако су експерти међународних организација за заштиту људских права приметили да ни једна делегација није поменула права хомосексуалаца, док су само представници Финске и Србије на самиту истакли решавање проблема с којима се суочавају Роми. Борци за људска права су приметили да је само Данска као приоритет ставила борбу против тортуре и смртне казне, док су се само представници Ватикана и Таџикистана бавили питањем права имиграната. Осим тога, на самиту су безбедносне дилеме и економски проблеми разматрани као проблеми за које су потребна решења док су, с друге стране, проблеми заштите људских права помињани као нешто што се „мора истаћи” а не као нешто што захтева „озбиљну пажњу”.