Neuspešna „reanimacija” OEBS-a

Prvi samit Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), održan posle 11 godina u Astani, završen je uz puno diplomatskih natezanja usvajanjem završne deklaracije ali bez akcionog plana za eventualne krize na teritoriji zemalja članica. Iako Kazahstan kao organizator ističe da je „usvajanjem završne deklaracije u poslednji čas samit spasen od propasti”, nerešeni konflikti između članica sprečili su da se unese „nova energija” u funkcionisanje ove bezbednosne organizacije.

Nezadovoljstvo konačnim ishodom samita najviše su istakli predstavnici Evropske unije i SAD, budući da 56 zemalja članica nisu postigle konsenzus o akcionom planu.

„SAD izražava žaljenje što na ovom samitu nismo uspeli da dogovorimo akcioni plan o budućih područjima rada OEBS-a”, rekao je jedan američki zvaničnik, prenosi Interfaks. „Kao što smo više puta naveli tokom proteklih nedelja i meseci, mi ne možemo pristati da se na prvom samitu OEBS-a u poslednjih jedanaest godina usvoji Akcioni plan koja ne odražava veoma ozbiljne bezbednosne izazove našeg vremena, a to su dugotrajni sukobi u Gruziji, Moldaviji i Nagorno Karabahu”.

Zbog očigledne nesaglasnosti između Zapada i Istoka o brojnim problemima, završna deklaracija nije izvršila svojevrsnu „reanimaciju” OEBS-a već je samo potvrdila glavne principe organizacije, izbegavši pominjanje ključnih problema.

Članice su se, očigledno, podelile na istočni i zapadni blok tako da je završna sednica koja je trajala duboko u noć obeležena, kako je to ocenio jedan diplomata EU, izrazima očaja i međusobnih optužbi, budući da je svako od učesnika tražio uključivanje u akcioni plan svojih zahteva.

Mediji prenose da su u toku samita vođeni najteži razgovori sa Azerbejdžanom, Jermenijom, Gruzijom i Uzbekistanom gde je, između ostalog, Baku tražio potvrđivanje u dokumentima principa teritorijalne celovitosti, dok je Jermenija branila pravo naroda na samoopredeljenje. Osim toga, delegacija Uzbekistana je bila protiv uključivanja u deklaraciju kazahstanskih inicijativa koji se odnose na formiranje jedinstvenog prostora bezbednosti, razvoja veza OEBS-a sa drugim međunarodnim organizacijama i širenja broja institucija OEBS-a.

Dok je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili insistirao da se u deklaraciji pomenu i Južna Osetija i Abhazija, Rusija se tome aktivno protivila, a znatno veći diplomatski klinč uz oštre uzajamne optužbe izbio je između delegacija Azerbejdžana i Jermenije oko pitanja Nagorno Karabaha.

„Neko koristi OEBS za međunarodni pi-ar, drugi za promovisanje svojih interesa u Evropi, a za treće je to samo jedna od mnogih međunarodnih organizacija”, rekao je „Komersantu” predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Saveta federacije Mihail Margelov.

Ipak, u razgovorima diplomata iz SAD, Rusije i Evropske unije postignut je takozvani „minimalni konsenzus” u kojem je praktično samo izražena „privrženost vrednostima OEBS”.

Prema oceni jednog neimenovanog kazahstanskog eksperta, dugo očekivani samit je, s jedne strane, pokazao napore Kazahstana u promovisanju razvoja OEBS-a, dok sa druge strane, pokazao je neprijatnu činjenicu da slabi značaj ovog bloka.

Ipak, ni Vašington ni Moskva nisu u potpunosti digli ruke od OEBS-a, doduše iz potpuno različitih razloga.

Rusija je poslednjih godina bila često u sukobu sa evropskim državama po pitanju snabdevanja energijom, bezbednosti granica i iranskog nuklearnog programa, a nije joj ni odgovarao pritisak OEBS-a za vreme gruzijskog rata 2008. godine. Kremlj je, prema svemu sudeći, shvatio da mora da ojača svoje veze i uticaj na ostatak Evrope. Budući da se OEBS smatra za najslabiji od tri stuba evropske bezbednosti (u koje su uključeni i NATO i EU), Moskva je očigledno odlučila da tu najpre poveća svoj uticaj.

SAD, pak, kroz NATO imaju veoma efikasan uticaj na pitanja bezbednosti u Evropi, ali im je OEBS važan za uticaj na zemlje Centralne Azije, jer su sve članice ove organizacije. Tako da ne čudi što je šefica američke diplomatije Hilari Klinton na samitu istakla značaj ovih zemalja za obližnju misiju u Avganistanu, koja je Amerikancima izuzetno značajna.

Uprkos tome što je hladni rat završen pre 10 godina, nadgornjavanja Vašingtona i Moskve se prelamaju kroz funkcionisanje OEBS-a, a svet je, očigledno, i dalje još daleko od jedinstvene zajednice evroatlantske i evroazijske bezbednosti.

----------------------------------------------

Ljudska prava na začelju

Pitanja demokratizacije, medijskih sloboda, manjinskih prava, vladavine prava, obrazovanja i praćenja izbornih procesa su na samitu u Astani u potpunosti ostala u senci rasprave o zamrznutim konfliktima. Tako su eksperti međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava primetili da ni jedna delegacija nije pomenula prava homoseksualaca, dok su samo predstavnici Finske i Srbije na samitu istakli rešavanje problema s kojima se suočavaju Romi. Borci za ljudska prava su primetili da je samo Danska kao prioritet stavila borbu protiv torture i smrtne kazne, dok su se samo predstavnici Vatikana i Tadžikistana bavili pitanjem prava imigranata. Osim toga, na samitu su bezbednosne dileme i ekonomski problemi razmatrani kao problemi za koje su potrebna rešenja dok su, s druge strane, problemi zaštite ljudskih prava pominjani kao nešto što se „mora istaći” a ne kao nešto što zahteva „ozbiljnu pažnju”.