А за викенд - саксофон

Средњошколцу Лазару К. распоред часова не завршава се ни када се из школе врати кући. После оних проведених у учионици следе часови енглеског, па онда и француског језика. После тога има два сата за одмор, па још два за домаћи задатак и учење. А сваке друге вечери овај шеснаестогодишњак иде на пливање. Једва чека викенд и часове саксофона.

Његов вршњак, Павле Д., живи потпуно другачију свакодневицу: долази из школе и пре него што скине ранац с леђа и баци га на под укључује телевизор и компјутер. Умрежио се преко Интернета с другарима. По неколико сати сваког дана игра „каунтер”. А у паузи између две „пуцачине” уради домаћи. Викендом највише воли да спава до два или три сата по подне.

Ова двојица шеснаестогодишњака живе супротности између потпуно организованог слободног времена и дана испуњеног доколицом. Свакодневицу сличну првом средњошколцу има око 30 одсто младих у Србији, а на другог личи око 70 одсто младих, објашњава Мирослава Павловић, председник Управног одбора „Покретача”, удружења које је недавно покренуло пројекат „Путевима инспирације – слободно време и како га искористити”. Пројекат финансира Секретаријат за спорт и омладину Београда и има за циљ да се слободно време ученика основних и средњих школа на територији Београда искористи креативно и едукативно.

– Претерана доколица није добра јер ствара нервозу код младих, а њима, нарочито дечацима, треба „издувни вентил” односно да креативно усмере енергију. То сада није тако јер имамо две групе деце. У првој је веома мали број одлично организованих младих. А они су такви јер су их родитељи организовали и правилно усмерили на радионице, спортске активности и друге садржаје. Ти клинци већ у основној школи стичу навике и касније настављају да се интересују за ваннаставне активности. Друга група, оних који када се заврши школа не знају шта ће са собом и слободним временом које имају, има много више. Они време углавном проводе код куће и то испред компјутера. Мало се друже, везани су за мобилне телефоне и не испуштају их ни када спавају. Фонд речи им је веома мали – упозорава Павловићева.

Стручњаци су сагласни да ти проблеми нису ништа ново. Од констатације такве поразне статистике много је значајније обезбедити младима информације о томе како могу да каналишу своје слободно време.

– Деца су паметна и само их треба усмеравати. Постоји много бесплатних програма и тренинга у спортским клубовима, а информације о томе не долазе до деце. Зато радимо на формирању интернет сајта „Моје слободно време” и тај портал би требало да проради у току ове недеље. Ту ће се наћи подаци о томе ко организује неку активност, какав се садржај нуди, где се та активност организује, у које време, на који начин се заинтересовани могу пријавити и како да дођу до детаљнијих информација – објаснила је Павловићева, додајући да слободно време младих има и „пријатеље” и „непријатеље”.

– Пријатељи слободног времена су спортски клубови и удружења, а непријатељи су кладионице и коцкарнице, али и претерана употреба Интернета – кажу у удружењу „Покретач”.

Последње велико истраживање о слободном времену младих обављено је пре више од две године. Резултати истраживачког пројекта Института за психологију „Свакодневица младих у Србији” показали су да више од 45 одсто младих слободно време проводи уз телевизор, а готово 30 одсто њих сами или у друштву време „убијају” уз компјутер и игрице. У истраживању је тада учествовало 2.426 ученика из 26 школа у девет градова у Србији. Да ли је и сада тако, није лако проценити, мада се друштвене промене не одвијају брзо.

– Немамо нових података. А тешко је без свеобухватних испитивања процењивати свакодневицу младих. Можда ћемо ново истраживање урадити следеће године, мада то није још сигурно – рекла је Ивана Степановић, координатор у овом истраживању Института за психологију.