Крстићев телеграм

Директору Универзитетске дечје клинике у Београду, др Зорану Крстићу, није се нимало допало што је наш лист обелоданио оно што је он сам, пре две и по године, сачувао од јавности. За тучу лекара на клиници у Тиршовој, до које је дошло усред операције над дванаестогодишњом девојчицом, српска јавност је сазнала тек када је о томе прошле недеље писала "Политика". Ништа пре две и по године није о тучи процурело из Тиршове, клинике за коју су грађани Србије и Београда несебично сакупљали донације и чије су особље сврставали у најпожртвованије и најплеменитије у медицинској професији. По избијању скандала и жестоких реакција огорчене јавности, човек коме је поверено да води рачуна да се у Тиршовој поштује радна дисциплина и не крши медицинска етика, директор Крстић налазио је различита оправдања за своје особље. По њему, за сукоб двојице хирурга је "крив њихов темперамент и помало агресивно понашање", а осим тога, "слични инциденти се дешавају у свакој професији". Ваљда је због тога хирурге симболично дисциплински казнио: једног забраном обављања операција у трајању од месец дана, а другог забраном дежурстава током годину дана.

Бес и индигнацију директор Крстић је изгледа сачувао за "Политику", која је бруку у Тиршовој изнела у јавност. У суботњем броју нашег листа, у рубрици резервисаној за писма читалаца, објавили смо телеграм доктора Зорана Крстића. "Стављајући чланак ’Крах лекарске професије‘ на прву страну ’Политике‘, као и сличан чланак претходног дана, најстарије новине на Балкану сврстали сте у ред ’Курира‘, ’Преса‘ и сличних таблоида. На томе вам честитам," написао је он.

Нису, наравно, новине у Србији, ни озбиљне ни таблоидне, криве за кршење лекарске етике у Тиршовој. Није крива ни агенција Ројтерс, која је истог дана хиљадама својих претплатника широм света пренела писање нашег листа о догађају у Тиршовој. Нека се директор не срди на Ројтерс што је његова клиника постала позната у свету.   

У уређенијим и напреднијим земљама од наше, лекари који угрожавају животе својих пацијената губе право да се баве племенитом лекарском професијом. Стварни апсурд ове приче јесте да се за њу сазнало тек посредством суда, и то не зато што су родитељи девојчице која је за време туче била под анестезијом тужили клинику у Тиршовој. Нису тужили: они по свој прилици немају појма о томе што се десило јер их директор Крстић о томе није обавестио. Ствар је до суда дошла зато што је један од лекара покренуо приватну тужбу против другога јер су му нанете следеће озледе: крвни подливи на глави, расцеп доње усне, расклимани зуби и прелом кажипрста леве шаке. Судски поступак се не води, како би у некој срећнијој земљи можда било, због несавесног лечења.