Ингмар Бергман, филмски режисер

Ингмар Бергман,велики шведски филмски и позоришни режисер, као и један од највећих светских филмских режисера, преминуо је ове године у дубокој старости (14. јули 1918.–30. јули 2007). Шведска пошта обележила је то блоком са марком од 11 круна, а поред тога и марком са ликом Бергмана, по фотографији са номиналом за интерни саобраћај, штампаном у „шлајфни”.

На марки, у оквиру блока, види се сцена божићне вечере и Ерланд Јозепсон у улози старинара и банкара Исака Јакобија из филма „Фани и Александер”.

Ингмар Бергман, син лутеранског свештеника, рођен је у Упсали. Његов интерес за филм почео је врло рано (игра с оловним војницима и употреба „латерне магике” ради добијања покрета). Године 1937. почео је студије уметности и литературе на Универзитету у Штокхолму. Писао је комаде и постао помоћник директора позоришта. Ту је запажен и понуђено му је да ради на изради сценарија.

(/slika2)Он је режирао 62 филма, за многе од њих је сам написао сценарио и био је режисер 170 комада. У својим филмовима третира етичке проблеме савременог човека са префињеним лиризмом и реализмом који прелази у халуцинантне појаве. Бергман је био активан преко шездесет година, али му је каријера 1976. прекинута – прешао је у Немачку – због неких тешкоћа у вези са плаћањем пореза. Његови најмилији глумци били су Макс фон Сидов и Лив Улман. Већина његових филмова приказивана је и код нас и наилазила је на изванредан пријем. Сетимо се само филма „Седми печат” из 1956. године са Максом фон Сидовим и Биби Андерсон, где се витез враћа из ратова за Христов гроб и среће и разговара са „смрћу”, па „Крици и шапутања”, из 1972, са истим глумцима, (узгред, сцена из овог филма представљена је на једној марки из блока “Шведски филм” 1981. године, од 2,40 круне).па “Дивље јагоде” са Ингрид Тулин, итд..

Наравно да су филмови великог мајстора добијали истакнута признања: у Кану 1955. – „Осмех летње ноћи”, за „Седми печат” 1957. добио је специјалну награду, 1998. добио је награду за животно дело; а међу 100 најбољих филмова свих времена, по оцени критичара увршћени су: „Личност”, „Фани и Александер”и „Седми печат”.

В. П.