Хашка пресуда
Кад је редакција "Политике" средином прошле седмице сазнала да се у амбасади Србије у Хагу спрема прослава на дан пресуде по босанској тужби за геноцид, информација је објављена у чланку колегинице Јелене Церовине под реторичким и помало горким насловом: "Ко ће славити 26. фебруара".
Још раније нам је, из поузданих извора, било познато да ће Међународни суд правде пресудити да Србија није ни планирала, ни организовала, ни починила геноцид у Сребреници. Било је јасно и да ће суд соломонски "пресећи бебу напола", како се у америчком правном жаргону каже кад судије настоје да барем мало задовоље обе стране у поступку.
Из суда је још пре неколико недеља процурело да ће Београд ипак бити проглашен одговорним за кршење Конвенције о геноциду. Ако ни за шта друго, а оно барем зато што није казнио оптуженог за масакр у Сребреници Ратка Младића.
Јуче се испоставило да су се судије на последњем већању ипак одлучиле на то да оду и корак даље и Србију прогласе одговорном и због тога што није "спречила геноцид у Сребреници".
Пресуда је у Србији ипак дочекана с нескривеним олакшањем. Један је амерички адвокат тим поводом јетко приметио да "живимо у свету у коме се прослављају и различити степени невиности". Испоставило се да је већина грађана, испрепадана од Хага и двоструких аршина, страховала од још горег. Код нас су у страху велике очи, а самопоуздање и самопоштовање мали, па се и одлука далеких, туђих људи да геноцид над босанским муслиманима није испланиран у Београду, нити одавде наређен, прима с неком врстом макар и невољне захвалности и олакшања.
Кад се слегне прво узбуђење постаће јасно да великог разлога за славље и није било. Ипак смо пресудом најугледнијег међународног суда постали део неке званичне и пресуђене приче о геноциду. Тиме ни наша невиност пред међународном правдом није потпуна. Неспречавање геноцида спада у грех нечињења, који се у први мах може учинити и не тако великим грехом. Али одговорност за неспречавање претпоставља да суд цени како је било у нашој моћи да геноцид спречимо. Онај ко посматра извршење злочина, а не умеша се да га спречи, није морална личност.
Коначно, хашка пресуда је разрешила и природу злочина у Сребреници. За остатак света ће то занавек бити геноцид. Злочин у Сребреници починили су Срби, појединци, с оне стране Дрине, и Србија им у томе, каже суд, није била саучесник. Нити им је помагала, нити их је подстрекавала. Али за српску колективну судбину на овим просторима ипак не може бити небитно што ће ову пресуду суседи у Босни по свој прилици користити као одличну основу за радикалну делегитимизацију постојања Републике Српске. У том се смислу неспоразуми с две стране Дрине неће разрешити хашком пресудом.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
