Измишљеном болешћу до стана

За који месец ће четири године како Братислав Стојановић из Лесковца покушава да дође до стана солидарности за који је конкурисао и који му је припадао, а који је, помоћу фалсификованих докумената додељен Иванки Николић. Њих двоје су, наиме, конкурисали за тај стан у фирми у којој раде, у Јавно-комуналном предузећу „Топлана”, и стан је додељен прворангираној Иванки која је, уз сву потребну документацију доставила и лекарско уверење да болује од рака. Са тим фалсификованим уверењем, као и потврдом о подстанарском животу, са два бода више, стамбена комисија је Иванки доделила стан.

Братислав је уложио жалбу најпре Стамбеној комисији, а потом и директору фирме. Тражио је да се одлука поништи тврдећи да Иванка није подстанар већ да са супругом живи у кући његових родитеља, као и да је лекарско уверење фалсификат.

Од тог тренутка за Братислава почињу муке. И разочарења. Осетио је снагу моћних, суочио се са људима за које је закон само мртво слово на папиру, разочарао се у многе за које је до колико јуче веровао да примају плату како би заштитили права угрожених. А Братислав то јесте.

– Прво сам хтео да докажем да Иванка не болује од рака и да је то уверење чист фалсификат – каже Братислав и додаје: – На моју пријаву реаговало је Министарство здравља, Сектор здравствене инспекције Јабланичког округа. Републички здравствени инспектор Здравко Митић, прегледао је ту документацију и 1. фебруара 2005. године поднео извештај број 530-072-11/05.02 где је написао да је увидом у здравствену документацију Иванке Николић установљено да „нигде нема података у два прегледана картона да болује од карцинома тј. малигне болести”. Написао је и о другим нелогичностима и неправилностима.

После тога Братислав подноси кривичну пријаву против доктора Милана Стојковића, лекара ургентне медицине који је кривотворио документа, односно злоупотребио службени положај. Било је то јуна 2005. године. 

Од тада па до данас Братислав је стотину пута био у прилици да окуси како изгледа живот малог човека у малом месту. Шетње од врата до врата, тапшања по рамену, образложења да су сада смене у општини и да није најбоље време за такве ствари, те да се стрпи. А адвокати су му за молбе разним установама и појединцима да му помогну, како се каже, кожу скинули с леђа. 

Израчунао је Братислав и колико је до сада пара дао власнику стана где је подстанар од времена када му није додељен стан који је заслужио. Иначе, Иванка ћути, има стан. И доктор Стојковић ћути. 

– Имам више од 25 година стажа и са супругом и двоје малолетне деце живим као подстанар – прича своју причу Братислав. – Више ми до стана није толико стало колико ми је важно да истина победи. Док се то не деси нећу да се смирим. Иако сам се разочарао у многе лесковачке институције, у многе људе, не желим да верујем да ће све остати како је сада.