Izmišljenom bolešću do stana

Za koji mesec će četiri godine kako Bratislav Stojanović iz Leskovca pokušava da dođe do stana solidarnosti za koji je konkurisao i koji mu je pripadao, a koji je, pomoću falsifikovanih dokumenata dodeljen Ivanki Nikolić. Njih dvoje su, naime, konkurisali za taj stan u firmi u kojoj rade, u Javno-komunalnom preduzeću „Toplana”, i stan je dodeljen prvorangiranoj Ivanki koja je, uz svu potrebnu dokumentaciju dostavila i lekarsko uverenje da boluje od raka. Sa tim falsifikovanim uverenjem, kao i potvrdom o podstanarskom životu, sa dva boda više, stambena komisija je Ivanki dodelila stan.

Bratislav je uložio žalbu najpre Stambenoj komisiji, a potom i direktoru firme. Tražio je da se odluka poništi tvrdeći da Ivanka nije podstanar već da sa suprugom živi u kući njegovih roditelja, kao i da je lekarsko uverenje falsifikat.

Od tog trenutka za Bratislava počinju muke. I razočarenja. Osetio je snagu moćnih, suočio se sa ljudima za koje je zakon samo mrtvo slovo na papiru, razočarao se u mnoge za koje je do koliko juče verovao da primaju platu kako bi zaštitili prava ugroženih. A Bratislav to jeste.

– Prvo sam hteo da dokažem da Ivanka ne boluje od raka i da je to uverenje čist falsifikat – kaže Bratislav i dodaje: – Na moju prijavu reagovalo je Ministarstvo zdravlja, Sektor zdravstvene inspekcije Jablaničkog okruga. Republički zdravstveni inspektor Zdravko Mitić, pregledao je tu dokumentaciju i 1. februara 2005. godine podneo izveštaj broj 530-072-11/05.02 gde je napisao da je uvidom u zdravstvenu dokumentaciju Ivanke Nikolić ustanovljeno da „nigde nema podataka u dva pregledana kartona da boluje od karcinoma tj. maligne bolesti”. Napisao je i o drugim nelogičnostima i nepravilnostima.

Posle toga Bratislav podnosi krivičnu prijavu protiv doktora Milana Stojkovića, lekara urgentne medicine koji je krivotvorio dokumenta, odnosno zloupotrebio službeni položaj. Bilo je to juna 2005. godine. 

Od tada pa do danas Bratislav je stotinu puta bio u prilici da okusi kako izgleda život malog čoveka u malom mestu. Šetnje od vrata do vrata, tapšanja po ramenu, obrazloženja da su sada smene u opštini i da nije najbolje vreme za takve stvari, te da se strpi. A advokati su mu za molbe raznim ustanovama i pojedincima da mu pomognu, kako se kaže, kožu skinuli s leđa. 

Izračunao je Bratislav i koliko je do sada para dao vlasniku stana gde je podstanar od vremena kada mu nije dodeljen stan koji je zaslužio. Inače, Ivanka ćuti, ima stan. I doktor Stojković ćuti. 

– Imam više od 25 godina staža i sa suprugom i dvoje maloletne dece živim kao podstanar – priča svoju priču Bratislav. – Više mi do stana nije toliko stalo koliko mi je važno da istina pobedi. Dok se to ne desi neću da se smirim. Iako sam se razočarao u mnoge leskovačke institucije, u mnoge ljude, ne želim da verujem da će sve ostati kako je sada.