Здраво и уносно, али скупо

Нагли раст популарности такозване еколошке или органске хране, одавно је захватио свет, а последњих година и Србију. Производи органског порекла, некада узгајани само на малим породичним имањима, однедавно су доступни већем делу становништва.

Професорка Новосадског универзитета Бранка Лазић је уверена да морамо развити органску пољопривреду, односно храну прво за наше становништво, посебно за децу, а само специфичну храну и робне вишкове извести на светско тржиште где потражња за органском храном не јењава. „Мој став је да ми у Србији треба да у рационалној исхрани користимо органску храну која је здрава (израз није медицински тачан али сада опште прихваћен) без остатака пестицида, и тешких метала, хормона, антибиотика и адитива већег је садржаја суве материје, витамина Це, бојених материја, посебно флавоноида и уопште антиоксиданата, а мањи је садржај штетних нитрата и нитрита уз то са пуном сигурношћу не садржи генетски модификоване организме. Зато је она вреднија, здравија, а не због неких посебних садржаја јер свака храна има своје карактеристике везане за врсту или расу која је утолико боља када нема штетних материја као што је то код органске хране. Она има природан мирис, укус и мора бити стандардног облика за дату сорту. Веома је битно као и код конвенционалне хране да се после бербе правилно чува уз одржавање хигијенских и санитарних услова. Не заборавите „болести прљавих руку”, објашњава професорка Лазић.

Промет стално расте упркос кризи

О органској производњи хране професорка Лазић истиче да је тa област пољопривреде код нас недовољно позната и призната. Без обзира на то што је то једна од шанси развоја пољопривреде Србије органска храна је веома тражена на светском тржишту јер сертификат органске хране њој даје додатну вредност. У земљама где је свест потрошача на високом нивоу о томе каква треба да је храна и каква треба да је исхрана, посебно изражена после бројних „случајева” болести и контаминација хране, стално расте промет органске хране чак и у годинама економске кризе.

Органска пољопривреда мора да буде базирана на еколошким принципима коришћењем само природних минералних ђубрива, без хемијски синтетизованих пестицида, хормона, антибиотика адитива омогућује природан процес раста и развоја биљака и животиња и тако остварује квалитет хране али и доприноси чувању природне разноврсности природних ресурса, старих сорти и раса и штити животну средину. Професорка је убеђена да производњу органске хране треба развијати будући да је храна квалитетна и безбедна (не треба је „сто пута” прати као конвенционалну) има прави природни укус и мирис, што је посебно значајно за поврће и воће. Уз то њу производе људи који верују у њу, са производним моралом (немају производњу за себе и ону за пијацу како се може наћи у конвенционалној), други брзо испадају из ове производње. Правилници тачно прописују процедуру и шта се може, а шта не користити али се све то мора и научити. Само овако набројани елементи говоре да није једноставно постати произвођач органске хране.

(/slika2)„У Србији имамо довољно површина где може започети органска производња али је неопходно брже и боље решавати отворена питања као што је питање органског семена и садног материјала, сертификованих органских ђубрива и дозвољених биолошких средстава за заштиту биља, за узгој стоке и прераду. То су бољке почетничког развоја органске пољопривреде, које су прошле све земље Европе и света. Ми подоста каснимо”, каже Лазићева.

Произвођач може бити само поштен, хуман човек

Од посебног је значаја подршка Министарства пољопривреде, донет је закон и при крају је израда правилника, акредитоване су сертификационе куће, формирано је одговорно компетентно тело за правилности инспекције, контроле, сертификације и основано је и удружење „Органска Србија”. Најзначајнији фактор за даљи раст органске пољопривреде су потрошачи. Већа потражња доводи до веће производње. Зато је битно поверење потрошача у произвођача и производ. По мишљењу наше саговорнице дугогодишњи произвођач органске хране може бити само поштен, хуман човек О томе се можете и ви уверити и код нас у Новом Саду где је једина пијаца органске и традиционалне хране „Мој салаш”, која ради у сезони поврћа и воћа.

„Будите сигурни да сертификован органски произвођач користи само дозвољена средства и да се придржава еколошких принципа и зато он много и ради. Његов производ носи налепницу, лого а увек у маркету или на пијаци можете тражити и сертификат као додатну гаранцију. Контроле су ригорозне”, уверава нас професорка.

Честа је примедба да је органска храна скупа. Она није увек скупља али је на пример у Европи скупља од 30 до 100 одсто, а код нас у Новом Саду у продавници „Мој салаш” као и на истоименој пијаци то је од 10 до 50 динара скупље , зависи колико је тешко неку храну произвести. Што је стимуланс државе већи, потражња је већа и производња биће већа, а цене реалне за дати квалитет и сигурност. Виша цена је и због нешто нижих приноса посебно на почетку производње. У развијеним земљама то је око 20 одсто у почетку до пет одсто код уходане органске пољопривреде.

Велики конкурент конвенционалној производњи

„Потрошачима препоручујем да прочитају нешто више о производњи а још је боље да обиђу произвођача, купе производе и увере се да је органска храна и одраз фармера. Код нас као и у Европи најбројнији купци су млади, затим спортисти и особе које знају шта треба и када јести. Јасно је да је значајна категорија потрошача која се због различитих обољења одлучује за органску храну пре свега због чињенице да је гајена без пестицида, да не садржи остатке тешких метала и има мање штетних нитрата, нема адитива, хормона и ГМО уз повећан садржај секундарних материја, антиоксиданата значајних за имунолошки систем човека”, објашњава професорка Лазић.

Она објашњава да не треба да нас забрињавају чести напади на органску пољопривреду, јер је она велики конкурент хемијској конвенционалној производњи чије инпуте држи неколико највећих светских фирми где је профит све па и по цену занемаривања последица по здравље људи и здравље природе. Сви смо сведоци тога. Различити резултати о квалитету органске хране производ су навијачких страсти за обе врсте хране. И сама је са својим сарадницима још 1992. године добила такве резултате у оквиру рада на биостаници у Суботици.

„Сви смо се тада први пут срели са производњом различитог поврћа на органским принципима, јели то поврће природног укуса и мириса, повећаног садржаја бојених материја, посебно код шаргарепе и цвекле, са више витамина Це код парадајза, паприке и црног лука и са преко 50 одсто мање нитрата код шаргарепе и јасно без остатака пестицида јер њих и нисмо користили, а земљиште је било чисто. Када говорим о развоју органске пољопривреде то сматрам нормалним правцем еколошких система пољопривреде (има их велики број) који теже да изнађу праве начине производње квалитетне и безбедне хране уз очување и ревитализацију природе коју је човек подоста искористио и контаминирао. Мислим да ће у скорој будућности и конвенционална пољопривреда имати израженији еколошки приступ јер и развој биотехнологија мења екстремне правце у корист оних који мисле на садашње и будуће генерације. Фактор уравнотеженог развоја и бриге за здравље људи и природе је потрошач, закључује Бранка Лазић.