Београду дугују 23 милијарде динара

Градоначелник Београда Драган Ђилас пожалио се пре два дана на јавном скупу локалних самоуправа да један београдски ресторан дугује 100.000 евра за неизмирене обавезе. Неколико дана пре тога у једној телевизијској емисији чак је и именовао тог дужника. Реч је „Руском цару”. Ко код да је у питању власници малих, али и великих предузећа, са којима је „Политика” разговарала, траже рецепт од тог ресторана како да избегну плаћање пореза, такса и накнада, а да неометано наставе пословање.

Власницу козметичког салона из центра Београда Веру Ж., месечне обавезе према држави и граду коштају 18.000 динара. Ни не помишља да их прескочи.

– Ако не платим дажбине на време, следи опомена с претњом да ће ми затворити радњу и запленити имовину. Међутим, врло добро знам, да су неки моји конкуренти, због својих људи у Пореској управи успевали да избегну плаћање пореза. То ме јако љути – каже власница салона, којој су на врата стизале опомена за неизмирене обавезе, али грешком пореских органа, јер јој на време нису достављали решења.

И Топлица Спасојевић, власник ИТМ групе, прво што уради јесте измирење обавезе према држави и банкама. Тек потом размишља о исплати зарада.

– Закасните ли само један дан са уплатом ПДВ-а, следује вам камата. И тако за сваки порез. Просто је немогуће не плаћати их – каже Спасојевић.

Физичким лицима, односно обичним грађанима, који не плате порез на имовину, такође, стиже опомена да свој дуг са зарачунатом каматом измире у року од пет дана, у супротном новац ће им бити скинут са рачуна.

Ако је тако, како је могуће да неко са дуговима догура до 100.000 евра?

У Пореској управи је речно да они никада у јавност не износе податке ко и колико дугује, јер их закон на то обавезује. То је потврдио и Владан Луковић, директор Управе јавних прихода Београд.

На питање како нека фирма, уопштено говорећи, може да нагомила дугове и да и даље неометано послује, Луковић каже:

– Пореска управа не може свакодневно да контролише обвезнике. Плаћање пореза прати се системски на основу пресека стања. Онај ко није измирио обавезе добија опомену и зарачунава му се камата. Пореска управа не губи ништа, јер ћемо кад-тад наплатити дуг. То не може да иде у недоглед – каже Луковић.

Када неко не плаћа обавезе или их плаћа у далеко мањем износу од оног који је предвиђен иде се на принудну наплату. Привредним субјектима, наводи наш саговорник, следи блокада рачуна и скидање сваког динара који легне док се не покрије дуг.

– Решењем му блокирамо рачун и све док се не наплати порез он је под блокадом. То може да траје 10, 90 и више дана у зависности од износа и прилива средстава на рачун. Принудну наплату континуирано спроводимо и за нас нико није повлашћен – каже Луковић не желећи да коментарише појединачне случајеве.

Када је реч о порезу на имовину закон предвиђа споразумни договор о одлагању плаћања пореза највише 12 месеци, давање одређене гаранције да ће износ бити исплаћен за период за који је споразум закључен.

Луковић каже да у Београду овогодишња наплата пореза износи око 15 милијарди динара и да од 50 до 60 одсто обвезника редовно измирује обавезе. Али по основу старих дуговања која су се гомилала годинама, обвезници дугују око 23 милијарде динара.

Београд је искористио измене Закона о пореском поступку којима је омогућено локалним самоуправама да самостално донесу одлуке о отпису камата грађанима на све обавезе доспеле до 31. децембра 2009. године.

– Одлучили смо да отпишемо камате свима који плате главни дуг доспео до овог рока, као и текуће обавезе и евентуалне камате доспеле за плаћање од 1. јануара до 31. децембра 2010. године – каже директор Управе јавних прихода и додаје да камате износе око осам милијарди динара.

Скупштина града је најавила да уколико грађани до 31. децембра не измире своја дуговања за порез на имовину, локалне комуналне таксе и накнаду за коришћење грађевинског земљишта, од Нове године свим правним и физичким лицима ова потраживања наплаћиваће се директно са њихових рачуна.

Неплаћање обавеза Ђерђ Пап, порески стручњак, највише приписује лошој организацији наплате.

– Ако директор Инфостана из Београд или Информатике из Новог Сада изађе и каже јавно да неко није плаћао грејање, воду, накнаду за коришћење земљишта пет до 10 година, њега треба сменити, јер то предузеће није радило свој посао. Пореска управа такође дуго је избегавала принудну наплату, мада је у последње две године доста урађено у погледу тог питања. Због свега имамо недисциплиноване обвезнике – наводи Пап.

Држава их, каже, тетоши да буду такви.

Својевремено је, наводи он, дозволила да онај ко плати пола основице пореза на доходак грађана добија опрост друге половине и камате. Држава не сме грађанима да повлађује недисциплину већ да стимулише оне који плаћају.

– Када би сваки радник у пореској управи од службеника до директора радио као занатлија у обућарској радњи не гледајући чије ципеле поправља не бисмо дошли у ситуацију да неко избегава плаћање пореза – каже Пап.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, каже да су локалне самоуправе криве што део привредника не плаћа порезе. Толерисање дугова по његовом мишљењу није ништа друго до порука да обавезе не треба плаћати.

Са власником Руског цара, Ацом Булићем, јуче нисмо успели да ступимо у контакт. А у овом ресторану је речено да неће коментарисати неизмирена дуговања према држави и граду.

М. Авакумовић