Председавање ЕУ у сенци национализма

Будимпешта – Влада у Будимпешти обећава да ће се ангажовати у борби против финансијске и енергетске кризе. Осим тога, она намерава да помоћу „Дунавске стратегије” побољша сарадњу у области екологије и инфраструктуре у земљама кроз које тече Дунав.

Виктор Орбан је у мају други пут после 1998. дошао на власт. Овај десничарски популиста је у европским медијима исмејаван као „Путин мађарске пусте”, као неко ко води земљу у правцу диктаторске државе, негује национализам и не хаје за европску политику штедње. Чињеница је да Орбанова странка Фидес располаже јасном двотрећинском већином у парламенту и да мађарски премијер и не помишља да у Европској унији игра споредну улогу. То се поклапа с тим што Мађарска од 1. јануара преузима улогу председавајућег Европској унији.

Влада сада неуморно покушава да распрши сумње европских партнера што се тиче озбиљности и намера Мађарске. Тако је министар спољних послова Јанош Мартоњи пожурио да убеди аустријске новинаре у Мађарској да га оцене страних медија не могу избацити из такта.

Девиза Мађара за њихово председавање ЕУ је стога једноставна: они у предњи план стављају „снажну Европу” – а под тиме се свашта може подразумевати.

Треба, најпре, привести крају оно што су други оставили недовршено. А то није мало: решавање кризе евра, доношење буџета ЕУ, уколико до краја године не дође до неког драстичног помака, завршетак процеса пријема Хрватске и, што је прилично илузорно, ширење шенгенског простора на Румунију и Бугарску, као и боља политика према Ромима (и из сопствених интереса). И то није све. Мађарима је веома стало до „Дунавске стратегије”. По узору на „Балтичку стратегију”, они желе да побољшају сарадњу у области екологије и инфраструктуре у подунавским земљама. Ту спада осам земаља чланица ЕУ, као и шест које нису чланице, на пример, Хрватска и Србија.

У 40 пројеката, за које Мађари прижељкују благослов Европске комисије и пре свега новац из регионалних фондова, спадају мере против продубљивања Дунава и заштита од поплава.

Да ли Мађарска на тај начин намерава да стекне политичку тежину наспрам већ постојећих сила ЕУ? Нема ни говора, пожурују Мађари да нас разувере.

Друга велика тема је питање енергетске сигурности. Мађари не желе да се понови гасна криза до које је долазило последњих година због конфликта између Русије и Украјине. За то нису потребни сасвим нови извори или велики пројекти, већ европски разгранат систем гасовода. То ствара у случају потребе могућност пружања помоћи, а и већу конкуренцију. Тако барем гласи идеја.

Али како стоје ствари са популистичким национализмом? Мађарска је са својом понудом да свим Мађарима који живе у иностранству додели пасоше изазвала велику пометњу, пре свега у Словачкој.

Мартоњи ублажава ситуацију. Не ради се о придобијању маса. САД, Јужноафричка Република или Израел нису имали проблема с тим. А ако нека држава из правних разлога има нешто против тога (Аустрија, на пример), онда ће то они уважити.

Гергељ Преле није тако помирљив. За заменика државног секретара у министарству спољних послова непобитна је чињеница да је „Тријанон код многих оставио трауму”.

Према мировном споразуму из Тријанона из 1920. године, повучене су нове границе после Првог светског рата. Тада је око три милиона Мађара живело у другим земљама. То остаје отворено питање, али није реч о ревизионизму. И проблем са екстремном десничарском, антисемитском странком Јобик, која је освојила 17 одсто гласова, Мађарска гура под тепих.

„Лудака свуда има, али ако се учини нешто кажњиво, нешто мора да се предузме”, каже Преле.

Иако постоји национални консензус о циљевима мађарског председавања, поверење опозиције у спремност владе није бескрајно. „Све што је Орбанова влада урадила од доласка на власт противно је европској демократији и против је нашег устава”, каже Ласло Ковач, бивши комесар ЕУ и сада посланик социјалдемократа који су доживели тежак пораз на изборима.