Да осуђеници знају своја права

Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде почела је јуче у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици дистрибуцију Закона о извршењу кривичних санкција, Правилника о кућном реду у заводима и окружним затворима, Правилника о третману, програму поступања… Сва издања, преведена на енглески, албански, мађарски и ромски језик, биће постављена на видна и лако доступна местима и то у свих 28 установа Управе за извршење кривичних санкција. Циљ пројекта, како је речено јуче у Сремској Митровици, јесте да се осуђеници на непосредан начин информишу о начину живота и рада у установама, као и њиховим правима и обавезама током извршења казне затвора.

Наташа Новаковић, из ОЕБС-а који је помогао у реализацији овог пројекта, рекла је да је акција почела са изменама Закона о извршењу кривичних санкција.

– Изабрали смо КПЗ у Сремској Митровици који је познат по томе што се у њему налази велики број странаца на издржавању казне, али и што има много припадника националних мањина – рекла је Новаковићева.

Пошто је захвалио сарадницима из ОЕБС-а, Дамир Јока из Управе за извршење кривичних санкција, нагласио је да је реч о систему који подржава заштиту људских права у виду њиховог конкретнијег и правилнијег информисања о томе шта их чека на извршењу казне и шта могу да остваре као своје право током њеног извршења.

– Оно што треба напоменути јесте да је ово рад који је настао као последица захтева неких других организација које су вршиле мониторинг затвора, пре свега Комитета за људска права, који је дао препоруке да се изврши једна оваква акција која би максимално подигла информисаност осуђеника о њиховим правима током извршења казне – рекао је Јока.

Мишљења осуђеника о томе хоће ли им ови материјали помоћи су различита. Док једни очекују да хоће „јер до сада нису знали коме и због чега треба да се обрате”, други сматрају да „неће уродити плодом”.

Казнено-поправни завод у Сремској Митровици једини је затвор у Србији у који се на одслужење казне затвора упућују страни држављани. Према речима Марије Кузмановић, начелника за третман завода, тренутно се овде налази између 200 и 250 странаца.

– Имамо осуђенике из Ирака, Канаде, Перуа, Босне и Херцеговине… Најчешће су ту због разбојништва, трговине дрогом или људима. Занимљиво је да страни држављани, који се сусрећу са језичком баријером, учествују у раду готово свих секција – навела је Кузмановићева.

М. Дерикоњић