Da osuđenici znaju svoja prava

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde počela je juče u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici distribuciju Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Pravilnika o kućnom redu u zavodima i okružnim zatvorima, Pravilnika o tretmanu, programu postupanja… Sva izdanja, prevedena na engleski, albanski, mađarski i romski jezik, biće postavljena na vidna i lako dostupna mestima i to u svih 28 ustanova Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Cilj projekta, kako je rečeno juče u Sremskoj Mitrovici, jeste da se osuđenici na neposredan način informišu o načinu života i rada u ustanovama, kao i njihovim pravima i obavezama tokom izvršenja kazne zatvora.

Nataša Novaković, iz OEBS-a koji je pomogao u realizaciji ovog projekta, rekla je da je akcija počela sa izmenama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

– Izabrali smo KPZ u Sremskoj Mitrovici koji je poznat po tome što se u njemu nalazi veliki broj stranaca na izdržavanju kazne, ali i što ima mnogo pripadnika nacionalnih manjina – rekla je Novakovićeva.

Pošto je zahvalio saradnicima iz OEBS-a, Damir Joka iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, naglasio je da je reč o sistemu koji podržava zaštitu ljudskih prava u vidu njihovog konkretnijeg i pravilnijeg informisanja o tome šta ih čeka na izvršenju kazne i šta mogu da ostvare kao svoje pravo tokom njenog izvršenja.

– Ono što treba napomenuti jeste da je ovo rad koji je nastao kao posledica zahteva nekih drugih organizacija koje su vršile monitoring zatvora, pre svega Komiteta za ljudska prava, koji je dao preporuke da se izvrši jedna ovakva akcija koja bi maksimalno podigla informisanost osuđenika o njihovim pravima tokom izvršenja kazne – rekao je Joka.

Mišljenja osuđenika o tome hoće li im ovi materijali pomoći su različita. Dok jedni očekuju da hoće „jer do sada nisu znali kome i zbog čega treba da se obrate”, drugi smatraju da „neće uroditi plodom”.

Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici jedini je zatvor u Srbiji u koji se na odsluženje kazne zatvora upućuju strani državljani. Prema rečima Marije Kuzmanović, načelnika za tretman zavoda, trenutno se ovde nalazi između 200 i 250 stranaca.

– Imamo osuđenike iz Iraka, Kanade, Perua, Bosne i Hercegovine… Najčešće su tu zbog razbojništva, trgovine drogom ili ljudima. Zanimljivo je da strani državljani, koji se susreću sa jezičkom barijerom, učestvuju u radu gotovo svih sekcija – navela je Kuzmanovićeva.

M. Derikonjić