Лош рад са младима

Ратомир Дујковић, бивши селектор репрезентације Гане, једног од најпријатнијих изненађења на минулом Светском првенству у Немачкој, дуго је одсутан из нашег фудбала. Ипак, због свог богатог искуства стеченог у иностранству, пре свега на јужноамеричком и афричком континенту, више је него компетентан саговорник за све фудбалске теме, па тако и серију нашег листа: Зашто нам је клупски фудбал све слабији.

Некадашњи сјајни чувар мреже Црвене звезде, Галенике (садашњег Земуна) и државне репрезентације, прво је описао какво је стање у афричком фудбалу:

– Африканци имају одличне физичке предиспозиције. Они се рађају брзи. Због тога су кондиционе, или како стручњаци воле да кажу базичне припреме, знатно олакшане. Они и када се врате са годишњих одмора, онако неспремни, могу без проблема да одиграју утакмицу и лако поднесу напоре током свих 90 мниута. То је велика предност. Проблем је то што нису технички довољно обучени и што на Црном континенту нема квалитетне инфраструктуре. Због тога играчи одлазе у Европу, где се усавршавају технички и тактички.

На питање како је код нас, Дујковић је одговорио:

– У Србији има много талентоване деце. Мој утисак је да се у млађим категоријама с њима не ради на најбољи начин. Код нас је први услов да тренер направи добар резултат, а не да ствара фудбалере. Економски моменат је веома битан. Зато се и догађа да много менаџера и скаута "крстари" и одводи децу у иностранство. Они одводе дечаке од 14 година, која се фудбалски обучавају у неком иностраном клубу. Преузимају на себе ризик, али се он исплати. У фудбалу је велики новац, па ако од десеторице дечака створите два фудбалера, зарађује се велика сума, много већа него што је коштало осмогодишње школовање свих њих. Данас у Европи нема врхунског играча који не вреди бар пет милиона евра. Осим тога, код нас су тренери који стварају играче мало плаћени.

Искусни стручњак напомиње да је све мање и фудбалских идола:

– Остали спортови постижу запажене резултате. Ту пре свега мислим на ватерполо, одбојку... Они праве врхунске резултате и њихови играчи постају идоли младих. У нашем фудбалу више нема играча који би деци био узор. Због тога и родитељи више воле да малишане дају на кошарку, одбојку, или рукомет, дакле у топлу халу, него да им се они мрзну на залеђеним фудбалским теренима.

Упитан да ли има наде за наш фудбал и како изаћи из кризе, Дујковић је рекао:

– Треба сести и сагледати све проблеме. Морамо се организовати по угледу на фудбалске велесиле. Погледајте рецимо Кину која веома брзо економски напредује. Ископирала је све што је добро у свету и напредак је очигледан. Није срамота копирати.

--------------------------------------------------------------------------

Тужан због Звезде

Некадашњи ас, а данас цењени фудбалски стручњак није могао да се не осврне на неуспех клуба своје младости у мечевима с чешким прваком:

– Био сам на утакмици и био сам врло тужан. То више није Црвена звезда каква је некад била, ни као клуб, а ни као тим. Данас се она бори како да преживи. Има велики дуг, а треба финансирати и одржавање стадиона, запослене у радној заједници и играчки кадар. Нема спонзора. Такође, несхватљиво ми је да неки играчи неће да испрљају гаћице и дрес, да се не залажу, немају агресивности. Жао ми је и Душана Бајевића. Почео је на припремама да ствара тим, а против Слована је играо с девет нодих играча.