Loš rad sa mladima

Ratomir Dujković, bivši selektor reprezentacije Gane, jednog od najprijatnijih iznenađenja na minulom Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, dugo je odsutan iz našeg fudbala. Ipak, zbog svog bogatog iskustva stečenog u inostranstvu, pre svega na južnoameričkom i afričkom kontinentu, više je nego kompetentan sagovornik za sve fudbalske teme, pa tako i seriju našeg lista: Zašto nam je klupski fudbal sve slabiji.

Nekadašnji sjajni čuvar mreže Crvene zvezde, Galenike (sadašnjeg Zemuna) i državne reprezentacije, prvo je opisao kakvo je stanje u afričkom fudbalu:

– Afrikanci imaju odlične fizičke predispozicije. Oni se rađaju brzi. Zbog toga su kondicione, ili kako stručnjaci vole da kažu bazične pripreme, znatno olakšane. Oni i kada se vrate sa godišnjih odmora, onako nespremni, mogu bez problema da odigraju utakmicu i lako podnesu napore tokom svih 90 mniuta. To je velika prednost. Problem je to što nisu tehnički dovoljno obučeni i što na Crnom kontinentu nema kvalitetne infrastrukture. Zbog toga igrači odlaze u Evropu, gde se usavršavaju tehnički i taktički.

Na pitanje kako je kod nas, Dujković je odgovorio:

– U Srbiji ima mnogo talentovane dece. Moj utisak je da se u mlađim kategorijama s njima ne radi na najbolji način. Kod nas je prvi uslov da trener napravi dobar rezultat, a ne da stvara fudbalere. Ekonomski momenat je veoma bitan. Zato se i događa da mnogo menadžera i skauta "krstari" i odvodi decu u inostranstvo. Oni odvode dečake od 14 godina, koja se fudbalski obučavaju u nekom inostranom klubu. Preuzimaju na sebe rizik, ali se on isplati. U fudbalu je veliki novac, pa ako od desetorice dečaka stvorite dva fudbalera, zarađuje se velika suma, mnogo veća nego što je koštalo osmogodišnje školovanje svih njih. Danas u Evropi nema vrhunskog igrača koji ne vredi bar pet miliona evra. Osim toga, kod nas su treneri koji stvaraju igrače malo plaćeni.

Iskusni stručnjak napominje da je sve manje i fudbalskih idola:

– Ostali sportovi postižu zapažene rezultate. Tu pre svega mislim na vaterpolo, odbojku... Oni prave vrhunske rezultate i njihovi igrači postaju idoli mladih. U našem fudbalu više nema igrača koji bi deci bio uzor. Zbog toga i roditelji više vole da mališane daju na košarku, odbojku, ili rukomet, dakle u toplu halu, nego da im se oni mrznu na zaleđenim fudbalskim terenima.

Upitan da li ima nade za naš fudbal i kako izaći iz krize, Dujković je rekao:

– Treba sesti i sagledati sve probleme. Moramo se organizovati po ugledu na fudbalske velesile. Pogledajte recimo Kinu koja veoma brzo ekonomski napreduje. Iskopirala je sve što je dobro u svetu i napredak je očigledan. Nije sramota kopirati.

--------------------------------------------------------------------------

Tužan zbog Zvezde

Nekadašnji as, a danas cenjeni fudbalski stručnjak nije mogao da se ne osvrne na neuspeh kluba svoje mladosti u mečevima s češkim prvakom:

– Bio sam na utakmici i bio sam vrlo tužan. To više nije Crvena zvezda kakva je nekad bila, ni kao klub, a ni kao tim. Danas se ona bori kako da preživi. Ima veliki dug, a treba finansirati i održavanje stadiona, zaposlene u radnoj zajednici i igrački kadar. Nema sponzora. Takođe, neshvatljivo mi je da neki igrači neće da isprljaju gaćice i dres, da se ne zalažu, nemaju agresivnosti. Žao mi je i Dušana Bajevića. Počeo je na pripremama da stvara tim, a protiv Slovana je igrao s devet nodih igrača.