Дигитални земљотрес у књижарама

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Куповина књиге није овде разлог да се уђе у књижару – и најчешће и није. Унутра може да се попије кафа, да се уз бесплатни „вај-фај“ ако је при руци лаптоп (мада је за то сада довољан и „паметни“ телефон) провери електронска пошта или нешто погледа на вебу.

Може да се купи играчка за дете, чоколадица, музички ЦД, филм на ДВД или „блу реј“ диску, неки од неколико стотина магазина.

Књиге могу да се прелиставају до миле воље, да се, уз кафу ли чај у „Старбак“ кафеу (обично на спрату) или седећи на поду читају. Нико од продаваца на томе неће замерити.

Могу, наравно, и да се купе. Добро је међутим пре тога добити бесплатну чланску карту (са магнетном траком, налик оној кредитној), оставити свој имејл да би се код куће одштампали купони за попуст и књига добила уз „дискаунт“ и до 50 одсто.

Ову слику и готово истоветну услугу нуде два највећа ланца књижара у Америци: „Барнс и Нобл“ и „Бордерс“. Књижаре на којима су фирме са неким трећим именима сасвим су ретке. „Барнс и Нобл“, који је прву књижару у Њујорку (где је, на Петој авенији, данас и његово корпоративно седиште) отворио још 1917, данас има 717 горе описаних „мегакњижара“ широм Америка, плус нешто 636 мањих продавница у универзитетским и колеџ комплексима, где су муштерије око четири милиона студената и око четврт милиона професорског особља.

„Бордерс“ (реч у преводу значи „границе“, али је у ствари презиме оснивача) млађи је (основан 1971) и мањи ланац (517 књижара) – и главни конкурент. Због тога је као прилично изненађење примљено овонедељно саопштење да мањи од ова два ланца жели да купи већи – и да се тиме два највећа америчка књижара интегришу у један мега-мегаланац који тешко да ће имати конкуренцију.

Да ли ће то проћи код овдашње строге и доследне антимонополске комисије питање је које у овом моменту није на дневном реду. Прича је засад пословна. Необично интеграцију, са становишта ко ће кога, покренуо је највећи појединачни акционар „Бордерса“ (37 одсто), финансијер Вилијам Акмен, који је вољан да за ту операцију уложи 960 милиона долара.

„Барнс и Нобл“ је иначе на продају: то је саопштено још у августу и досад је осам заинтересованих купаца потписало у оваквим ситуацијама неопходан „уговор о поверљивости“, како би добили приступ пословним књигама и направили сопствене рачунице о исплативости инвестиције. У књиговодство ће се међутим записивати тек кад прође управо започета празнична сезона, у којој се понекад прода више него за претходних 11 месеци.

Унапред се међутим зна да ће салдо бити у „црвеном“: „Барнс и Нобл“ је према билансу с краја октобра имао губитак од 75 милиона. Тако лош резултат је оправдан великим трошковима експанзије у дигитални домен – лансирано је већ неколико модела сопственог читача дигиталних књига „нук“ и отворена дигитална књижара, Укупан дуг фирме је у овом моменту 337 милиона долара. Купац ће дакле добити чувено име – и доста проблема.

Не цветају руже ни „Бордерсу“ који је такође отпочео продају дигиталних књига, али са много мање амбиција од конкурента, па се с обзиром на то потез инвеститора Акермана тумачи и као жеља да интеграцијом брзо обезбеди оно што би га, ако би то покушао сам, коштало много више: перспективну дигиталну стратегију. Сем тога, у случају интеграције почиње да се примењује „економија великих бројева“, уз могућност уштеде на трошковима „режије“.

Како год било, чињеница да је ова пословна иницијатива објављена у истој недељи када је у велики играч у интернет бизнису, „Гугл”, отворио врата своје виртуелне књижаре, говори сама за себе. Ланце који књиге и горе поменуту пратећу робу продају у објектима „од цигле и малтера“ почиње да тресе „дигитални земљотрес“.

У току је, наиме, велика промена о којој смо са „Авеније Америка“ већ извештавали: промена културног универзума у чијем средишту је књига. Досадашњи: писац је напише, издавач објави, књижаре изложе, купац купи, прочита и одложи на полицу, да би се циклус стално понављао – увелико се мења, у овом завршном делу. Нема наиме више потребе да се улази у књижару, довољно је књигу пожелети, са неколико команди на дигиталном читачу књигу „купити“ и читање почети већ после једног минута. Да не помињемо да у електронској направи од неколико стотина грама може да се смести библиотека од неколико хиљада наслова.

Од занимљивог куриозитета од само пре неколико година, дигитална издања већ су достигла удео од 20 одсто од свих продатих књига. У овом бизнису се сада надмећу „Амазон“, „Барнс и Нобл“, однедавно и „Епл“, а са намером да свима помрси рачине, у игру са великим амбицијама и добро припремљеном стратегијом, на велика врата ушао је и „Гугл“.

Поменута стратегија је од конкурентских издваја по томе што „Гугл“ није понудио сопствени читач у који се пребацују књиге у дигиталној форми. Литература купљена преко „Гугл“ продавнице смешта се у компјутерски „облак“ (метафора за одлагање садржаја на неком далеком серверу којем се приступа преко Интернета) – да би се читала преко свих уређаја које неко има: лаптопа, стоног рачунара, читача било ког произвођача или мобилног телефона. У „облаку“ се при томе врши „синхронизација“ – читалац увек наставља тамо где је стао.

„Њујорк тајмс“ од јануара својим листама бестселера додаје и дигиталну категорију. А да ли је ово заиста нека нова револуција димензија оне коју је својевремено покренуо Гутенберг, остаје да се види. Оно што је у међувремену сасвим очигледно јесте то да се времена за књиге и читаоце, а за књижаре поготово, мењају у веома брзом темпу.