Кључне информације о бегунцима су у Србији

Коментаришући изјаву Сержа Брамерца, тужиоца Хашког трибунала, да Србија држи кључеве хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, Душан Игњатовић, директор Канцеларије за сарадњу с Хашким трибуналом, подсетио је да је у његовим претходним извештајима стајала формулација да су „бегунци у домету српских власти” и да је таква конструкција била много подобнија за најразличитије интерпретације.

–Моје схватање „кључева које држи Србија” јесте да Брамерц сматра да се решење за преостала два бегунца налази у Србији. То свакако не значи да Хашки трибунал нема сумњу да се они налазе у Србији, јер ако би се несумњиво знало да су они у Србији, онда би се морала знати и њихова тачна локација. Брамерц је уосталом и сам рекао да не искључује могућност да су Хаџић и Младић ван Србије, али да је радна хипотеза да су они овде. С обзиром на то да су Младић и Хаџић некада у Србији били заштићени, да су последњи пут виђени овде, те да се претпоставља да су им мреже помагача овде биле најразвијеније, Брамерц очигледно сматра да и кључне информације о томе где се они сада налазе превасходно треба тражити у Србији. Са овим Брамерцовим приступом можемо се слагати или не, али га свакако морамо узети у обзир – сматра Игњатовић.

Од надлежних стално чујемо да Србија чини све да ухапси преосталу двојицу хашких оптуженика. Таква уверавања смо добијали и раније, а ових дана јавност сазнаје да је заправо у неколико наврата пропуштена шанса за хапшење Младица. Шта се од тада променило, због чега би сада требало да верујемо да Србија заиста чини све да ухапси Хаџића и Младића?

Оно што данас више није спорно, а било је оспоравано у прошлости, јесте постојање политичке воље да се овај проблем реши. Та воља је недвосмислено исказана усвајањем Декларације о Сребреници, у изјавама највиших државних званичника датих у више наврата, а о њој говоре и дела. Србија је у Хаг послала све окривљене који су од ње затражени, осим двојице бегунаца. Међу онима који су предати били су бивши председници ове државе, начелници Генералштаба ВЈ, председник и потпредседник владе и више војних и полицијских генерала. У Хаг су одавде послати официри ВРС који су били потчињени Младићу и који су пред трибуналом за злочине у Сребреници већ осуђени, неки од њих и правноснажно. Из неколико последњих Брамерцових извештаја произлази да је остварен висок степен сарадње Србије с трибуналом, да је он детаљно информисан о потрагама, да се (упркос томе што Брамерц сматра да у њима постоје недостаци) предузимају потраге за бегунцима и да се напослетку његове препоруке из јуна ове године сада примењују. У таквим условима, заиста, није вероватно да су данас Младић или Хаџић у Србији институционално заштићени.

И један и други оптужени су за дела која не застаревају, што у пракси значи да им се има судити кад год и где год буду пронађени. Сада је извесно да ће након затварања трибунала остати тело мањег обима које ће имати надлежност да суди бегунцима. Не треба, наравно, заборавити ни то што ЕУ према нама води политику условљавања и што је сарадња са Хагом један од услова за даљу европску интеграцију. Просто нема другог решења за преостале бегунце него да се пред међународним судијама суоче са тешким оптужбама. Због свега наведеног сам сигуран да би бегунци, уколико су у Србији, били ухапшени оног момента када би били лоцирани.

Али, прича о сарадњи се често своди само на бегунце и на то да их јуримо искључиво зато што Европа од нас то тражи. Тиме се банализује укупан процес сарадње.

Због чега?

Прво, сарадња с трибуналом обухвата много више од потраге за бегунцима. Поред тога што је у Хаг послала 43 особе, Србија је до сада одговорила на око 3.000 захтева Тужилаштва, одбрана окривљених и судских већа, за достављање документације. Дужности чувања тајне ослобођени су сви сведоци за које су то тражиле одбране окривљених или Тужилаштво, а то је више од 600 особа. Омогућени су увиди у архиве државних органа по свим захтевима страна у поступку пред Трибуналом. Пружена је заштита сведоцима и сви судски позиви уручени су особама којима су намењени. У овим аспектима, сарадња се у континуитету одвија без икаквих проблема. То је веома добар резултат Србије.

Друго, искључивим везивањем хапшења бегунаца за напредак у процесу европских интеграција шаље се потпуно погрешна порука јавности, јер главни разлог за хапшење осумњичених за ратне злочине нису ни европске интеграције, ни Брамерц, ни сарадња с Хагом, већ постојање основане сумње да су ове особе кривично одговорне за унесрећивање великог броја људи. Нико их пре суда не може огласити кривим, али они морају да одговарају за оно што им се ставља на терет и да, ако суд у правичном поступку утврди да су криви, за то сносе адекватне консеквенце. Несумњиви је интерес постконфликтних друштава да осумњичени за ратне злочине одговарају и просто је неопходно или чак хигијенски да они који су одговорни за језиве злочине буду кажњени.

Данијела Вукосављевић