Морис Бежар и ми

Лауреат листа "Политика" на 40. Битефу Морис Бежар човек је изузетне каријере и понекад се чини као да је неко ко је већ дуго међу нама премда никад није ни посетио нашу престоницу. Није га било ни овога пута, болестан је. Дошао је само његов "Балет за живот". Занимљиво је, међутим, да је он на свој  начин, и те како ушао и у нашу балетску историју. Његови путеви славе и неких наших играча укрштали су се. Уметник који ће првог дана године која долази напунити осам деценија живота родио се у Марсеју. Син је филозофа што је несумњиво оставило трага у његовом делу.

Играчки и кореографски деби имао је у Паризу. Пре пола века, у свом раном кореографском периоду, сарађивао је и са две године млађим Милорадом Мишковићем. Наш играч, који је тада већ освојио Париз и остали велики балетски свет, био је Бежаров "Прометеј" а играо је и у његовом "Високом напону". У Бриселу 1960. Бежар је основао свој чувени "Балет 20. века". У  првој деценији ове трупе истакнути солиста била је и Душка Сифниос. Посебно се памти "Болеро", који је, на музику имењака Равела, Бежар специјално спремао за нашу балерину. О успеху ове кореографије најбоље говори права парада звезда која је у "Болеру" уследила. У том већ митском лику, жене која игра на столу окруженом великим мушким ансамблом, а који је прославио Душку Сифниос, касније су се приказивале и такве величине као што су: Карла Фрачи, Сузан Фарел, Маја Плисецка... Неке од њих за ту улогу је припремала наша Љубинка Добријевић, Бежарова играчица која се такође представила у истом лику. Она и њен супруг Петар много су година провели са Бежаром, и као играчи и као асистенти. Перо Добријевић својевремено је поставио "Болеро" на сцену Народног позоришта. Наравно, са Душком Сифниос на чувеном Бежаровом столу. И Београд је, дакле, играо Мориса Бежара, уз помоћ његових "изасланика". Његових, а наших. 

Поменута имена само су она најважнија која су прошла кроз његов балетски живот. Било је ту још неких који су се такође нашли под уметничким кровом Мориса Бежара: у трупи или у школској сали. Не само београдских играча већ и из других центара оне бивше земље. 

Осим наведених, из богатог опуса великог мајстора игре издвајамо и: "Посвећење пролећа", "Симфонију за усамљеног човека", Бетовенову "Девету симфонију", "Варијације за једна врата и један уздах", "Ромео и Јулија", "Бакти", "Нижински, божји кловн", "Наш Фауст"...