Мршављење без дијете

На питање шта је истина, а шта заблуда у вези са спортом и мршављењем и спортом и здрављем није лако одговорити, сагласни су и лекари и фитнес инструктори. И једни и други кажу да је свака физичка активност благотворна за организам, али упозоравају да превелика очекивања и жеља за брзим резултатима, односно бављење спортом искључиво због физичког изгледа, могу да одведу у разочарење, па чак да имају и контраефекте. Ана-Mарија Симоновић, из асоцијације „Европске жене у спорту”, сматра да погрешно поступају они који у теретану одлазе искључиво због мршављења.

– Из искуства многих тврдим да се тада или не постижу резултати и вежбање се сведе на терет, обавезу и мучење или се једноставно брзо од свега одустане. Најбоље решење јесте да се на редовне спортске активности међу којима може да буде и одлазак у теретану гледа као на нормалан део свакодневне рутине, попут прања косе. Процеси мршављења веома су различити и у великом броју случајева особа мора прво да смрша уз одређену исхрану која је толико сведена на минимум да се осим шетњи и не препоручује већа активност – објашњава Симоновићева.

Уколико се вежбању и спорту приступи без оптерећења, додаје она, неће изостати ни резултати.

– Добробити за здравље, за успостављање равнотеже тела и духа, па и за мршављење, односно побољшање естетског изгледа тела, свакако долазе као последица активног бављења спортом – каже наша саговорница.

Бобан Стевановић, професор физичке културе и власник фитнес центра „Хил џим”, каже да је за витку фигуру неопходно елиминисати масне наслаге и повећати мишићну масу.

– С дијетом се постиже само калоријски дефицит, а аеробним тренингом и вежбама се убрзава метаболизам и стимулише разградња масти. Мршављење не подразумева искључиво губитак тежине, већ смањење поткожног ткива, па људи праве велику грешку када држе драстичну дијету у жељи да постигну савршену линију – објашњава Стевановић, додајући да су за то неопходни стрпљење и дисциплина.

– Да би се видели резултати, потребно је да се тренира најмање три пута недељно тако да комплетан тренинг са загревањем на почетку и истезањем на крају не траје краће од 60 и не дуже од 120 минута. Најбољи резултати се постижу ако се вежба у јутарњим часовима, пре јела, када су залихе гликогена мале, па организам у недостатку угљених хидрата троши масне наслаге – саветује Стевановић.

Баш због тога лекари препоручују да вежбање буде део свакодневице. Јелена Поповић, лекар у Дому здравља „Звездара”, каже да би редовна физичка активност требало да постане саставни део радне недеље.

– Оно што би свакоме требало да падне на памет чим отвори очи и устане из кревета јесте да уради десетоминутне вежбе за врат, као превенцију болне укочености и трњења у вратном делу, раменима и рукама. Сваког дана би требало шетати најмање сат времена. То је најбоља превенција остеопорозе и артрозе кука, јер се побољшава исхрана коштаног ткива. Сви су сагласни да је пливање најделотворније јер ангажује све групе мишића и усклађује дисање са покретом, вода пружа додатно оптерећење, а повреде су онемогућене – саветује др Поповић.

Неретко се због жеље за лепшим изгледом новопечени билдери или спринтери префорсирају, па им наши саговорници препоручују да буду обазриви. Старијим особама које годинама нису вежбале не саветује се да одмах крену на аеробик, већ да најпре брзим ходањем уђу у кондицију.

– Конкретне савете би требало да дају стручњаци спорта и физичке културе у сарадњи са лекарима и то је пракса која мора да се усвоји нарочито после дуге паузе у физичким активностима. Полако и с пуно љубави и пажње одласке у теретану треба укључити у недељни распоред. Када говоримо о рекреацији,више сам за активности на отвореном јер су ефекти много већи. И теретана има огромних предности, али уз консултације са стручњацима и обавезним лекарским прегледом – истиче Ана-Марија Симоновић.

Лекари упозоравају и да већ после 25. године почињу дегенеративне промене услед све мањег бављења физичком активношћу. Дилеме нема – решење није једино у дијети, већ и у спорту.

– Чини се да је лакше контролисати количину хране у тањиру него да редовно вежбање постане здрава навика. Међутим, једини начин да се масти уклоне јесте да се сагоре. Физичка активност повећава калоријску потрошњу, а у којој мери – зависи од интензитета вежби и трајања. Због тога би свако, према склоностима, требало да изабере којом ће се физичком активношћу бавити – закључује др Поповић.

----------------------------------------------

Трчање за агресивне, бицикл за нарцисоидне

Лекари кажу да су истраживања показала да карактери људи утичу на то који тип физичке активности им највише прија.

– Агресивним и доминантним људима, којима је каријера на првом месту и који су жељни такмичења и доказивања, највише прија трчање и планинарење. Повучене особе се најбоље осећају у друштву људи које познају, па би за њих право решење било вежбање у неком фитнес центру. Они који почну да вежбају, али брзо одустају требало би да бирају тимске спортове, како би их други људи мотивисали да истрају – каже др Поповић, додајући да се у истом истраживању нарцисоидним особама које превише воде рачуна о телу и изгледу саветује да бирају спорт који не служи једино обликовању мишића и такмичењу него и доброј забави, попут шетње и вожње бицикла у већем друштву.