"Албанка" стиже из Црне Горе

У претходних десет година број регистрованих новооболелих зависника од наркотика у Београду је утростручен. По подацима Министарства здравља, у главном граду данас од наркоманије болује око 5.000 особа. У Градском заводу за заштиту здравља указују на то да су се пре десет година лекару јављали пунолетни зависници, а да сада овакву помоћ траже деца већ од 13 и 14 година. 

Бројке су свакако веома забрињавајуће, а застрашујуће је то да ово није реално "стање ствари". Наиме, статистика показује број регистрованих наркомана, а поставља се питање колико се њих никада нигде није пријавило да затражи помоћ. Самим тим је немогуће проценити ни колико се дроге заиста налази на београдским улицама.

Драган Ракић, начелник Одељења за сузбијање наркотика у Полицијској управи Београда, каже за "Политику" да је у првих осам месеци ове године било око 1.900 заплена свих врста дроге у главном граду. Према његовим речима, већ годинама је на београдском илегалном тржишту опијата најзаступљенија марихуана. Позната као "албанка", ова дрога у Београд долази углавном из Црне Горе, а у бившу републику стиже преко Скадарског језера из Албаније. 

– Поред марихуане у Београду је присутан хероин, кокаин и синтетичке дроге, као што су "екстази", амфетамин – сулфат и ЛСД. Када је реч о хероину, наша земља је пре свега транзитна, јер код нас остаје свега око 20 одсто, док око 80 одсто хероина пређе границу. Познато је да се Србија налази на "балканском путу хероина" који иде од Ирана, Пакистана, Турске, Бугарске, па преко наше земље даље у Европу. То је један од најјачих светских путева хероина – објаснио је Ракић.

Кокаин, како каже наш саговорник, у Београд стиже углавном из Црне Горе, а у њу се довози бродовима из земаља Јужне и Латинске Америке. Синтетичке дроге, таблетице "екстазија" које су последњих година све "популарније" међу младима и на "рејв" журкама, долазе  у Србију из земаља Бенелукса.   

Да нема правила када је реч о каналима којима дрога стиже у Београд говори и последња велика акција београдске полиције у којој је заплењени хероин довезен из Црне Горе.

– У акцији од 23. септембра ове године заплењено је око 13 килограма хероина, 51,5 килограма марихуане, 50 грама хашиша, два пиштоља и око 2.500 евра. Сва дрога је била намењена београдским уживаоцима. Њена вредност "на велико" износи око 300.000 до 400.000 евра. Када би "изашла" на улицу, измиксована и упакована у пакетиће, дрога би достигла вредност и до милион евра. Овом приликом ухапшено је шест особа и нико није имао пријављено боравиште у Београду. Њих петоро је из Црне Горе, а један је из Крагујевца – каже Ракић.

Према речима нашег саговорника, ова група је разгранала мрежу за продају хероина и марихуане на београдском тржишту. 

– У "послу" је свако имао своју улогу, неко да преноси, неко да вози, други да плаћа, трећи да дилује… Марихуану и хероин су из Црне Горе у Београд довезли у камиону регистрације БГ 458-72. "Бункери" су били направљени у товарном простору камиона, испод металног пода. Ту је био "штек" обе дроге. Када су стигли у Београд, одшрафили су тај метални део, извадили и марихуану и хероин. Марихуану су превезли у изнајмљени стан у Малом Мокром Лугу, док је извађени хероин остао у камиону. Једино што су га из "бункера" пребацили у кабину где је и нађен. Код једног од ухапшених у џепу смо нашли шрафове. Његова улога је била да одшрафи метални подни део камиона – објаснио је Ракић.

Начин на који је радила ова група ухапшених наркодилера, између осталог, показује да је дрога основно дело организованог криминала. Овај "посао" једноставно не може да ради само један човек, али, како каже Ракић, од када је разбијен такозвани земунски клан не постоји ниједна тако јака и организована група наркодилера. 

– И даље су ту новобеоградска и вождовачка група, односно на територији сваке београдске општине овај проблем постоји. Ти такозвани кланови, нису ни приближно јаки као некада "земунци". Сумњам да ће икада и постојати таква група која ће као што су они имали везе у судству, у полицији и политици – објашњава Ракић.

На наше питање да ли у Београду постоји такозвани рат банди наркодилера, будући да су недавно на београдским улицама у два одвојена догађаја убијене четири особе и да постоје спекулације да је један од мотива дрога, Ракић каже да има ситних инцидената.

– Постоји борба за територију, јер свака наркогрупа жели да сачува свој простор. Њима је лако да набаве дрогу, проблем им је да је продају. Тако да свако на свој начин штити своју територију. Не може да се каже да постоји рат банди, али ситних инцидената има – каже Ракић.

Дрога је увек била, а биће и даље уколико се овом проблему озбиљно не стане на пут, генератор свеукупног криминала и узрок пропасти основне ћелије друштва – породице. Политика и економија, то је оно чему смо као млада држава у транзицији окренути, а последице кријумчарења опојних дрога као и све већег броја уживалаца опијата на нашим просторима тек ће касније у великој мери бити видљиве.