Од Беча до Чачка и назад

друга, обрнута времена. Модна кућа „Пи-Ес фешн“ из Чачка отворила је 27. октобра продајни салон у бечкој престоници, где је чак 800 модиста из читавог света тражило право на један од само 60 локала у „Донауцентруму“.

– Критеријуми су били врло ригорозни, јер је цењено све: асортиман, ентеријер објекта, веб-презентација, модни каталози, промоматеријал. Стручни тим је препознао репрезентативност наше модне куће у сваком смислу, добили смо право на салон од стотину квадрата и то је лепа, афирмативна слика српске моде – каже за „Политику“ Јелена Каранац, менаџер у кући „Пи-Ес фешн“.

Деценију и по ово предузеће са 390 запослених негује помало заборављену и потцењену романтику и оригиналан стил у женској моди. Најновија колекција веома је разноврсна и садржи прслуке, понча и сакое у необичној комбинацији чипке и трикотаже, са крзненим детаљима и занимљивим плетенинама.

– Ми смо, иначе, 2. јула ове године отворили продајни салон од 120 квадрата на Малти, као прва и једина наша модна кућа која се на тако директан начин појављује на страном тржишту – вели Јелена Каранац.

Део модела овог произвођача био је представљен и прошлог петка на модној ревији под називом „Место Чачанки у историји одевања“. Одржана је у препуној великој дворани овдашњег хотела „Београд“, саграђеног пре 110 година, а приређивачи су били Регионална привредна комора и Удружење пословних жена „Надежда Петровић“.

Све је, дакле, било Мејд ин Чачак. Од манекенки (ученице Гимназије и Економске школе), преко дизајнера и креатора, до руку. Парада моде отворена је народним ношњама (кошуља, јелек и опанци) и настављена бечком модом од пре стотину и више година (хаљина са струком, шешир, ташна, сунцобран и кожне ципеле).(/slika2)

Представљени су и модели из кројачке радионице Ане Миловић („АМ“) основане 2002. године која користи искључиво природне материјале, при чему предност има српско платно. Затим су двораном прошли модели породичне компаније „Тифани“ (1982), па салона венчаница „Јунона“ у коме се за четврт века свечано оденуло 5.000 чачанских парова пре него што су стали пред олтар. Хаљине и девојке красио је уникатни накит младе креаторке Марије Аврамовић, која ручно израђује украсе у серијама од највише пет комада, користећи природне материјале, камен, стакло, кожу, тканину и кристал.

За завршницу су остављене хаљине и мараме уметничког студија „Марушка“ из Прељине код Чачка, за које је заинтересован и „Армани“. Аутори модела су Марушка Топаловић и њен син Раденко, а мотиви потичу из наше прошлости али и збиље. Од сребрних детаља и минђуше из 17. века, до 50 година Сабора трубача у Гучи. Посебну пажњу привукла је марама са стилизованим орнаментима са зубуна кнегиње Љубице Обреновић.

– Тај зубун кнегиња је носила у време Другог српског устанка, док је боравила у манастиру Никоље у Овчар Бањи и у породици Ковачевић, у Рошцима на Каблару. На крају је, у знак захвалности, зубун оставила домаћинима који су од тада променили презиме у Љубичић – рекла је за наш лист Марушка Топаловић, која је свој студио основала пре две деценије.

Гвозден Оташевић