Od Beča do Čačka i nazad

druga, obrnuta vremena. Modna kuća „Pi-Es fešn“ iz Čačka otvorila je 27. oktobra prodajni salon u bečkoj prestonici, gde je čak 800 modista iz čitavog sveta tražilo pravo na jedan od samo 60 lokala u „Donaucentrumu“.

– Kriterijumi su bili vrlo rigorozni, jer je cenjeno sve: asortiman, enterijer objekta, veb-prezentacija, modni katalozi, promomaterijal. Stručni tim je prepoznao reprezentativnost naše modne kuće u svakom smislu, dobili smo pravo na salon od stotinu kvadrata i to je lepa, afirmativna slika srpske mode – kaže za „Politiku“ Jelena Karanac, menadžer u kući „Pi-Es fešn“.

Deceniju i po ovo preduzeće sa 390 zaposlenih neguje pomalo zaboravljenu i potcenjenu romantiku i originalan stil u ženskoj modi. Najnovija kolekcija veoma je raznovrsna i sadrži prsluke, ponča i sakoe u neobičnoj kombinaciji čipke i trikotaže, sa krznenim detaljima i zanimljivim pleteninama.

– Mi smo, inače, 2. jula ove godine otvorili prodajni salon od 120 kvadrata na Malti, kao prva i jedina naša modna kuća koja se na tako direktan način pojavljuje na stranom tržištu – veli Jelena Karanac.

Deo modela ovog proizvođača bio je predstavljen i prošlog petka na modnoj reviji pod nazivom „Mesto Čačanki u istoriji odevanja“. Održana je u prepunoj velikoj dvorani ovdašnjeg hotela „Beograd“, sagrađenog pre 110 godina, a priređivači su bili Regionalna privredna komora i Udruženje poslovnih žena „Nadežda Petrović“.

Sve je, dakle, bilo Mejd in Čačak. Od manekenki (učenice Gimnazije i Ekonomske škole), preko dizajnera i kreatora, do ruku. Parada mode otvorena je narodnim nošnjama (košulja, jelek i opanci) i nastavljena bečkom modom od pre stotinu i više godina (haljina sa strukom, šešir, tašna, suncobran i kožne cipele).(/slika2)

Predstavljeni su i modeli iz krojačke radionice Ane Milović („AM“) osnovane 2002. godine koja koristi isključivo prirodne materijale, pri čemu prednost ima srpsko platno. Zatim su dvoranom prošli modeli porodične kompanije „Tifani“ (1982), pa salona venčanica „Junona“ u kome se za četvrt veka svečano odenulo 5.000 čačanskih parova pre nego što su stali pred oltar. Haljine i devojke krasio je unikatni nakit mlade kreatorke Marije Avramović, koja ručno izrađuje ukrase u serijama od najviše pet komada, koristeći prirodne materijale, kamen, staklo, kožu, tkaninu i kristal.

Za završnicu su ostavljene haljine i marame umetničkog studija „Maruška“ iz Preljine kod Čačka, za koje je zainteresovan i „Armani“. Autori modela su Maruška Topalović i njen sin Radenko, a motivi potiču iz naše prošlosti ali i zbilje. Od srebrnih detalja i minđuše iz 17. veka, do 50 godina Sabora trubača u Guči. Posebnu pažnju privukla je marama sa stilizovanim ornamentima sa zubuna kneginje Ljubice Obrenović.

– Taj zubun kneginja je nosila u vreme Drugog srpskog ustanka, dok je boravila u manastiru Nikolje u Ovčar Banji i u porodici Kovačević, u Rošcima na Kablaru. Na kraju je, u znak zahvalnosti, zubun ostavila domaćinima koji su od tada promenili prezime u Ljubičić – rekla je za naš list Maruška Topalović, koja je svoj studio osnovala pre dve decenije.

Gvozden Otašević