„Место злочина” на српски начин

Дактилоскопски прах и четкице за скидање отисака, маказе, клешта, сетови за узимање биолошких и хемијских трагова и апаратура за скицирање обавезан су садржај сваког форензичког несесера криминалистичких техничара који на место злочина долазе одмах после полицијске патроле. Садржај несесера уз помоћ кога техничари фиксирају и анализирају трагове за које се сумња да су повезани са кривичним делом, као и компаративни микроскоп за балистичку идентификацију, хемијске ваге, лупе и други инструменти неопходни за вештачење места злочина, у оквиру изложбе „Наука и техника у криминалистици”, до 2. фебруара 2011. године биће изложени у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду.

Инспирисани многобројним криминалистичким серијама попут „Места злочина”, „Заборављеног случаја”, које су у последњих неколико година веома популарне на овим просторима, надлежни у МУП-у и САНУ поставили су ову изложбу са жељом да прикажу како се код нас решавају случајеви и које су се технике користиле кроз историју.

Према речима Илије Ђиновића, вештака Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Србије, сам систем трагања за починиоцима кривичних дела се није много променио. Поступци су, како објашњава, углавном исти као што су били пре неколико десетина година, али је напредна технологија омогућила да претрага буде знатно прецизнија.

– Увођење компјутеризоване технологије је знатно олакшало истрагу, а од посебног значаја је анализа ДНК – објашњава Ђиновић за „Политику”, додајући да је део изложених експоната власништво МУП-а, да се неки од њих више не користе, али да су ипак солидна илустрација некадашњих истрага.

Као један од најзанимљивијих експоната Ђиновић истиче компаративни микроскоп за балистичку идентификацију.

– Са овим микроскопом се радило педесетак година и он омогућава идентификовање трагова на самом месту догађаја, као и оних до којих се дође у даљој истрази – каже наш саговорник истичући да је од 2004. године, када се уз помоћ донација модернизовао, Национални криминалистичко-технички центар водећи на Балкану.

До затварања изложбе биће одржано девет предавања из различитих области, као што су криминалистичка фотографија, полиграфско испитивање, криминалистичка балистика, токсикологија...

У развоју криминалистичке технике на овим просторима значајну улогу имао је др Арчибалд Рајс, оснивач техничке полиције у Београду после Првог светског рата која је организована по угледу на светске установе овог типа. Прва стручна књига у домаћој литератури је „Криминална техника” објављена 1935. године, а њени аутори били су руски емигранти Сергеј Трегубов и Александар Андонович, који су се посебно истакли у овој области у периоду између два светска рата.

Трегубов је у Русији основао неколико научно-техничких лабораторија за судске експертизе, а по доласку у тадашњу Краљевину СХС годинама је радио као криминалистичко-технички експерт у Техничкој полицији чији је шеф био Андонович.

После Другог светског рата, 1959. године у бившу СФРЈ, односно загребачку полицију, стигао је и први полиграф. У Србији се прво полиграфско испитивање обавило 1971. године у Новом Саду, али се тежиште активности у овој области убрзо пребацило у главни град.

Б. Малиш