Руске јунице на услужном гајењу у Србији

У Влади Србије јуче је потписано писмо о намерама које ће омогућити да се из западне Европе у Србију увезе 50.000 висококвалитетних стеоних јуница, чије ће потомство након укрштања са домаћим биковима бити пласирано на тржиште Русије и Белорусије, известио је Танјуг. Вредност читавог пројекта је 60 милиона евра, а меморандум су потписали српски министар пољопривреде Саша Драгин, председник Управног одбора руског „Агромеда” Василиј Секријеру и генерални директор „Ост-импорта” из Белорусије Андреј Атаманчик. Потписивању су присуствовали амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и отправник послова Белорусије Сергеј Чичук.

Министар Драгин истакао је да је ово „велики дан, јер никада нисмо имали у оквиру једног споразума оволико увећање сточног фонда у млечном говедарству у Србији”, посебно имајући у виду проблеме са снабдевеношћу домаћег тржишта млеком у протеклих неколико месеци.

„Тај проблем се решава, али је на нама да учинимо да у што краћем времену сви становници Србије имају довољно квалитетног млека по прихватљивим ценама, а да пољопривредници могу да се баве млечним говедарством и да не стрепе за своју будућност”, истакао је Драгин.

„Поред извршне пресуде Управног суда која је напокон донела решење ’Гордијевог чвора’ како функционише тржиште млека у Србији, и подизања премије за млеко након ребаланса буџета, ово је следећи корак који и влада и министарство чине да помогну”, нагласио је Драгин.

Реч је о робно-робном споразуму, па Србија не плаћа јунице, већ ће оне бити овде на услужном гајењу, уз обавезу да се за њих користе медикаменти из Русије и Белорусије, који су по стандардима Европске уније, објаснио је Драгин, додајући да је предвиђено да пројекат траје од 2011. до 2016. године.

Поред извоза потомства увезених јуница у Русију и Белорусију, „најбитније је што у Србији остаје 50.000 крава које ће давати млеко високог квалитета и у великим количинама”, истакао је Драгин.

На новинарско питање ко ће моћи да добије та грла, Драгин је казао да постоје четири опције за потенцијалне кооперанте – у току су преговори са представницима Асоцијације пољопривредних произвођача, млекара и великих фарми. Партнери из Русије и Белорусије овде су основали своју компанију. Заинтересовани су и за „гринфилд” инвестицију или куповину предузећа преко кога би се тај програм спроводио, што је последња варијанта, казао је Драгин, напомињући да би „даљи ток преговора ипак препустио бизнису”.

Министар пољопривреде је напоменуо да је ово само први од споразума по овом принципу који су у припреми, додајући да ће, пре свега, бити реализован програм који ће се односити на сименталске расе, које су „адекватније за јужне делове наше земље”.

Власник компаније „Фармаком МБ”, у чијем је саставу Шабачка млекара, Мирослав Богићевић, каже да је то одличан аранжман који ће омогућити не само да се повећа производња млека у Србији, већ и да најзад кренемо с вишом фазом прераде у пољопривреди.

– Ми смо већ у преговорима о увозу 10.000 грла из Баварске и Аустрије које би требало да стигну у наредне две године и које би распоредили што нашим кооперантима што на наше фарме. Вољни смо да се укључимо у овај програм Министарства пољопривреде и могли бисмо да узмемо укупно 20.000 грла. Људи из млекаре су јуче били на потписивању уговора и сада проучавамо све услове тог аранжмана попут рока испоруке и сличног – каже Богићевић додајући да је увоз оволиког броја грла сасвим реалан.

Увоз овако великог броја грла изненађење је за многе познаваоце сточарских прилика у Србији. Број грла од чак 50.000 који се увозе звучи фантастично, јер ми, кажу, немамо услова да прихватимо и квалитетно одгојимо ни 5.000, а камоли 50.000 грла.

Сем тога, наш мотив за услужни тов је релативно јасан – да се повећа производња млека, али остаје нејасно шта је мотив Руса за овакав посао баш у Србији. С обзиром на то да хуманитарни разлози не могу да претегну, закључак је да је то зарада.

– Може бити да је овде јевтинија сточна храна и радна снага тако да ће они јевтинијом узгојем добити јевтиније теле и касније јевтиније месо – каже један стручњак.

Љубиша Јовановић, директор компаније „БД Агро” из Добановаца (која је највећи произвођач сировог млека европског квалитета) каже да је и даље много отворених питања која траже одговор пре него што се направи коначан аранжман са руском и белоруском компанијом.

– Два су кључна питања. Прво, како ће изгледати план отплате јуница, а друго како ће и с колико новца за субвенције држава да подржи сељаке. Дакле, колико година и с колико женске телади српски сељак треба да отплаћује једну краву коју је добио на чување. И шта је његов интерес у том послу. Ако је једина корист то што ће узимати млеко, то није довољно јер због садашње цене млека сељаци у Србији су и престали да га производе и да затварају штале. Ништа мање није важно ни питање ко ће обезбедити новац да се обнови инфраструктура јер деструкцијом сточног фонда уништена је и инфраструктура и опрема. Није неважно ни то што је Србија прескупа земља за узгој јуница, јер је по цени млека и цени улазних сировина то у Србији неисплатив посао. Па у Русији је литар горива 35 динара за сељака који се бави овом врстом пољопривредне производње. И све друго је јефтиније, гас, храна, здравствена заштита... Зато није небитно ни питање шта ће бити и ко ће покривати евентуалне губитке – каже Јовановић.

Ј. Рабреновић

М. Бркић