Слога

Одлука о референдумском испиту за нови устав Србије усвојена је скоро једногласно. Традиционалну кукњаву о неслози домаће политике заменио је пример нове слоге и нада да земљу може спасти јединство. Иако не треба сметнути с ума да слога није чаробна формула за све проблеме, напротив. Јединство, нарочито ако се преточи у једноумље и диктат мишљења, може да донесе више штете него користи. Није ли наша недавна прошлост најбољи доказ?
Колико слога може бити наопака, а нејединство корисно показује прошлост. Историчари као пример преимућства неслоге над јединством наводе запад, који је напредовао упркос неслози владара у раштрканим европским државицама и у средњем веку претекао супериорну Кину. Зашто је средњовековна Кина, са стотинама бродова и хиљадама морнара у флоти, империја која је стигла до источне Африке пре него што је Колумбо помирисао Америку – уступила технолошко вођство тада заосталој Европи? Џаред Дајмонд нуди одговор – кривац је унутрашња кинеска политика, са маном каква "се може појавити било где у свету". Кинески просперитет угушен је зарад борбе за власт две клике на кинеском двору, евнуха и њихових противника. Прва клика поистовећивана је са одашиљањем флота у свет и њиховим заповедништвом. Зато је друга клика, кад се дочепала власти – порушила бродоградилишта и забранила прекоокеанску пловидбу.

Колумба, пореклом Италијана, у разједињеној Европи нису омели проблеми попут кинеских – заклео се на верност војводи од Анжуа у Француској, потом краљу Португала, а кад га је тај одбио, тражио је финансијере за свој подухват међу осталим европским племићима. Безуспешно, све док није убедио шпанског краља. Нејединство Европе отворило је врата колонизацији Америке. То је једно од историјских искустава које показује да право на неслагање са већином може бити у интересу целог друштва. Као што има тренутака када је јединство потребно и пресудно.

Албански политичари на Космету, у недостатку ваљаних међународно-правних аргумената којима би оправдали отцепљење – истичу у први план "једногласје Албанаца". Неће бити да је Србији кориснија сумња оних који се око предложених уставних решења не слажу с већином, него слога, сад, кад полаже темеље новог друштва. Референдумски доказ да и у Србији постоји јединство већине (која о једностраном отцепљењу мисли управо обрнуто), јесте један од начина да се за преговарачки сто врате мање радикална, компромисна решења.